Чујте ме Срби, децо Великог Бога Дажбога, и ви хришћани.
Велики Бог Ватре Сварог учиниће да данас жив пламеном постанем небо, а пепелом земља. Судије моје досудиле су ми огањ, огњу сам се и сам обећао и Великом Богу Ватре Сварогу.
Ово огњено приказање нека вам свима покаже да и сад уз Великог Бога Ватре пристајем.
Моћни су и неуништиви наши Богови, већа је наша праотачка вера од ваше нове источне вере, о хришћани.
Ви имате велике зидане храмове од мрамора и опеке.
Ми имамо наше велике зелене храмове од грана, огранака лишћа
Ваше храмове зидају протомајстори, мајстори и зидари.
Наши храмови ничу сами из земље и расту до неба.
Сваки ваш храм још увек може стати под гранату кошњу нашег храма.
Пуна је шума наших храмова.
Никада ви нећете моћи сазидати толико храмова колико наших никне и узрасте по нашим пољима и планинама.
Опомињем вас, хришћани, да су ваши храмови рушевни, јер их је љуцка рука градила.
Ви никада нећете порушити наше зелене храмове, јер су их Богови стварали, осим ако спречите клијање семену, раст младици, грање стаблу и подизање његово к Сунцу.
Лепши су лиснати сводови и зелене куполе наших светих стабала од купола ваших цркава, наши гранати лукови од ваших камених, живопис наших цветова од ваших обојених зидова, а плетиво наших грана и гранчица од ваших украса и резбарија.
Лепше је појање наших ветрова и птица од ваших појања и појаца.
Литургију ветрова и киша у лишћу наших зелених храмова слушају сви наши Богови.
Како ћете, о хришћани, уништити наше Богове кад су они реке, планине, Сунце, Месец, и Звезде.
Свете су нам све наше воде, реке, језера, извори и бунари.
Вама је света само вода која тече из реке Јордан, а од свих наших вода само је она освећена у зделици.
Кропљење светог дажда по нашим пољима и воћњацима обилно обавља наш Врховни Бог Дажбог.
Реке су нам светилишта и светице.
Клањамо се нашем Ибру и нашој Морави.
Жртве им сами дајемо да их саме не узимају.
Не можете нам их уништити, ако не зачепите изворе наших река, зауставите њихове токове и заравнате им корита.
А шта ће вам рећи наш страшни Бог ако то учините?
Малени сте, о хришћани, и бог вам је мален, да заравните наше највише Богове Планинске, Бога Троглава, Озрена, Златибора и друге, који нам од памтивека чувају стада, птице и звериње, бране нас од зла и дају уточиште у невољи.
На који начин мислите, о хришћани, забранити Пролећу и Весни Богињи да дође у наша поља, шуме и вртове?
Од њеног даха отварају се пупови и разлистава лишће.
Знали смо пре вас чудотворно истицање мира.
Чудотворније миришу наше липе, јеле и наше цвеће ливацко од ваших мириса из олтара и гробова.
Свуда нас чека по један Бог, једна Богиња и једно Божанство.
Један Бор је један Бог.
Једна Бреза је једна Богиња.
Не можете нас уништити.
Наш Јавор је Светац, а Јова Светица.
У нашој Светој Шуми стопљено бденије чини Његова Светост Патријарх Храст, чува је велики Јаблан Пирг, а Столпник Чемпрес никада не силази са својих висина.
На врху планине над шумом чинодејствује Велики Владика Бор.
Не можете нас уништити.
Побожан је и свет народ Србски.
Не можете нас уништити, чујте ме, о хришћани.
За нас уз реку од искона клечи и клања се земљи, води и небу многочислени ред водочасних врба.
Чујете ли како у гранама Зовиним пупају свирке наших свирала, а испод коре Јавора, гудало тражи песму гусала о Србским боговима и јунацима.
Имамо и ми кандила ноћних, звезда понајвише, у крошњама наших зелених храмова. Имамо наша опела.
Листопади жутог лишћа у нашим шумама највећа су опела под небом у част умрлих пупова, увелог лишћа и огољених воћњака.
Зар мислите, о хришћани, да можете спречити долазак праскозорја и предвечерја, кад излази наша Звезда Даница да на небу одели дан од ноћи и ноћ од дана.
Све је наше изван домашаја ваше страшне рушилачке руке.
Како ћете, о хришћани, забранити Муњи и Грому да сева и грми из руку Бога Громовника Перуна?
Зар се не бојите гнева његовога, о хришћани?
Како мислите да скинете с неба нашег Бога Ноћи Месеца?
Чиме мислите на небу угасити светлост нашег Бога Сунца Дажбога?
И питам вас, о хришћани, чиме мислите на земљи угасити Ватру нашег Бога Сварога?
Зар овом ломачом?
Никада ви нећете моћи угасити нашу свету Ватру.
Можете је само упалити..
Па запалите ову ломачу.
Нек гори у част Великог Бога Ватре Сварога и свих старих Србских Богова.
Велики Бог Ватре Сварог учиниће да данас жив пламеном постанем небо, а пепелом земља. Судије моје досудиле су ми огањ, огњу сам се и сам обећао и Великом Богу Ватре Сварогу.
Ово огњено приказање нека вам свима покаже да и сад уз Великог Бога Ватре пристајем.
Моћни су и неуништиви наши Богови, већа је наша праотачка вера од ваше нове источне вере, о хришћани.
Ви имате велике зидане храмове од мрамора и опеке.
Ми имамо наше велике зелене храмове од грана, огранака лишћа
Ваше храмове зидају протомајстори, мајстори и зидари.
Наши храмови ничу сами из земље и расту до неба.
Сваки ваш храм још увек може стати под гранату кошњу нашег храма.
Пуна је шума наших храмова.
Никада ви нећете моћи сазидати толико храмова колико наших никне и узрасте по нашим пољима и планинама.
Опомињем вас, хришћани, да су ваши храмови рушевни, јер их је љуцка рука градила.
Ви никада нећете порушити наше зелене храмове, јер су их Богови стварали, осим ако спречите клијање семену, раст младици, грање стаблу и подизање његово к Сунцу.
Лепши су лиснати сводови и зелене куполе наших светих стабала од купола ваших цркава, наши гранати лукови од ваших камених, живопис наших цветова од ваших обојених зидова, а плетиво наших грана и гранчица од ваших украса и резбарија.
Лепше је појање наших ветрова и птица од ваших појања и појаца.
Литургију ветрова и киша у лишћу наших зелених храмова слушају сви наши Богови.
Како ћете, о хришћани, уништити наше Богове кад су они реке, планине, Сунце, Месец, и Звезде.
Свете су нам све наше воде, реке, језера, извори и бунари.
Вама је света само вода која тече из реке Јордан, а од свих наших вода само је она освећена у зделици.
Кропљење светог дажда по нашим пољима и воћњацима обилно обавља наш Врховни Бог Дажбог.
Реке су нам светилишта и светице.
Клањамо се нашем Ибру и нашој Морави.
Жртве им сами дајемо да их саме не узимају.
Не можете нам их уништити, ако не зачепите изворе наших река, зауставите њихове токове и заравнате им корита.
А шта ће вам рећи наш страшни Бог ако то учините?
Малени сте, о хришћани, и бог вам је мален, да заравните наше највише Богове Планинске, Бога Троглава, Озрена, Златибора и друге, који нам од памтивека чувају стада, птице и звериње, бране нас од зла и дају уточиште у невољи.
На који начин мислите, о хришћани, забранити Пролећу и Весни Богињи да дође у наша поља, шуме и вртове?
Од њеног даха отварају се пупови и разлистава лишће.
Знали смо пре вас чудотворно истицање мира.
Чудотворније миришу наше липе, јеле и наше цвеће ливацко од ваших мириса из олтара и гробова.
Свуда нас чека по један Бог, једна Богиња и једно Божанство.
Један Бор је један Бог.
Једна Бреза је једна Богиња.
Не можете нас уништити.
Наш Јавор је Светац, а Јова Светица.
У нашој Светој Шуми стопљено бденије чини Његова Светост Патријарх Храст, чува је велики Јаблан Пирг, а Столпник Чемпрес никада не силази са својих висина.
На врху планине над шумом чинодејствује Велики Владика Бор.
Не можете нас уништити.
Побожан је и свет народ Србски.
Не можете нас уништити, чујте ме, о хришћани.
За нас уз реку од искона клечи и клања се земљи, води и небу многочислени ред водочасних врба.
Чујете ли како у гранама Зовиним пупају свирке наших свирала, а испод коре Јавора, гудало тражи песму гусала о Србским боговима и јунацима.
Имамо и ми кандила ноћних, звезда понајвише, у крошњама наших зелених храмова. Имамо наша опела.
Листопади жутог лишћа у нашим шумама највећа су опела под небом у част умрлих пупова, увелог лишћа и огољених воћњака.
Зар мислите, о хришћани, да можете спречити долазак праскозорја и предвечерја, кад излази наша Звезда Даница да на небу одели дан од ноћи и ноћ од дана.
Све је наше изван домашаја ваше страшне рушилачке руке.
Како ћете, о хришћани, забранити Муњи и Грому да сева и грми из руку Бога Громовника Перуна?
Зар се не бојите гнева његовога, о хришћани?
Како мислите да скинете с неба нашег Бога Ноћи Месеца?
Чиме мислите на небу угасити светлост нашег Бога Сунца Дажбога?
И питам вас, о хришћани, чиме мислите на земљи угасити Ватру нашег Бога Сварога?
Зар овом ломачом?
Никада ви нећете моћи угасити нашу свету Ватру.
Можете је само упалити..
Па запалите ову ломачу.
Нек гори у част Великог Бога Ватре Сварога и свих старих Србских Богова.
