СУША

Суша је овог лета у Србији изузетно јака и дуга, па се процењује да ће изазвати штету равну огромној штети коју је изазвала прошлогодишња поплава.
Овогодишња ситуација са сушом која хара по Србији није нова већ се понавља из године у годину.
Зашто годинама током лета владају јаке суше у Србији?
Хришћански преваранти на ово питање одговарају како нас њихов измишљени Бог кажњава сушама за све почињене и непочињене грехе, док они којима је пракса завере блискија од хришћанских лажи улазе у нову замку па говоре како суше изазива "свемоћни" хаарп који наводно контролише временске прилике и неприлике по Србији и целом свету.
Међутим, тачан одговор на ово питање нам даје Србска традиција.
Јаке суше током лета владају у Србији јер у Србији више нема Додола, односно Србкиња које су некада током лета призивале кишу.
Јасна је ствар да је суша током лета по Србији било одувек, међутим, наши преци су проблем са сушама решавали тако што су Додоле ритуално призивале кишу.
Од када нема Додола - од тада се ритуал призивања кише не практикује и од тада током лета владају јаке суше у Србији.
Ко су и шта су Додоле и какав је то ритуал призивања кише који оне изводе се може видети из овог чланка преузетог са википедије који, и поред ситних грешака (Додоле су ритуал призивања кише изводиле и по пољима а не само у селима како је у чланку наведено), даје јасан увид у то како су некада Србкиње изгониле сушу из Србије:
"Додолски ритуали су паганске ритуалне игре и песме чији магични елементи су имали за циљ да изазову кишу.
У игри су учествовале углавном младе девојке (5-12 година), јер су ритуална правила захтевала потпуну невиност.
Девојке су звали Додоле и биле су обучене у стару одећу, углавном подерану, на глави су носиле венце од трава, житарица и цвећа и букете цвећа у рукама.
Главна додола је морала бити сироче (без оца и мајке) или рођена после очеве смрти (посмрче), с тим да након њеног рођења није смело да се роди ниједно друго дете.
Ишле су селом и играла и певале испред сваке куће.
Додоле су се окупљале током летњих суша.
Носиле су са собом гранчице храста, јер је храст је по старом индоевропском веровању дрво бога громовника Перуна.
Као необична и полунага појава, додола се креће слободно по селу заједно са девојкама које је хорски прате.
Када дође пред нечије домаћинство обред почиње, она пева стих по стих, а девојке у глас припев «ој додо, ој додоле».
У току певања она игра тако што се окреће у круг.
Када отпева песму додола бива поливена водом од стране домаћице.
По завршетку обреда бива награђена.
Обреди се разликују од места до места."
Тако је било некада, а данас када нема Додола да призивају кишу - суше су несносне.
Зашто више нема Додола?
Наши преци су, због живота у Србској традицији, имали контакт са Србским Богом, за разлику од данашњих Срба који не живе у Србској традицији и немају контакт ни са самим собом а камоли са Србским Богом.
Србска традиција је плански затирана до те мере да Србкиње и Срби беже од свега што је традиционално Србско и прихватају све туђе што је наметнуто јер по извитопереним поимањима данашњих Србкиња и Срба традиционалне Србске ствари нису довољно "модерне".
Србски градови као легла свакаквог неморала са једне и Србска традиција са друге стране су два појма која стоје на дијаметрално супротним странама, а и Србска села, која су такође плански затирана, све више одпадају од Србске традиције, док оно мало преосталих Србкиња из Србских села желе да се преселе у градове да би тамо живеле исфантазираним животом на високој нози који им је пројектован преко теле-визије.
Данашња Србска деца не одрастају и не васпитавају се у Србској традицији, већ дечаци одрастају уз измишљеног "супер-јунака" Спајдермена а девојчице уз измишљену лутку Барбику, па је сасвим извесно да Србска девојчица одрасла са лутком Барбиком сутрадан неће постати Србска Додола.
Због свега овога, данашње Србкиње, које су некада биле поштоване и као ратнице и као свештенице, немају данас појма шта су Додоле нити их Додоле занимају.
Данашње Србкиње занима материјално и телесно а не духовно и душевно, па је тако највећи број Србкиња сам себе свео на ниво курве којој идеал представља пар кубика ботокса ушрицаног у уста и пар силиконских имплантаната уграђених у груди и задњицу, док јој сан представља шипка на коју жели, попут мајмунице, да се пентра и око које жели да се врти млатећи силиконским грудима и силиконском задњицом и називајући ту своју неартикулисану кретњу заводљивим плесом којим ће зарадити паре, а све супротно Србским Додолама којима је ритуални плес служио у сврху призивања кише.
Постоји и група Србкиња која себе сматра традиционално и патријахално васпитаним, међутим њихова традиција и патријахално васпитање се своде на то да при уласку у каменом зидани хришћански храм ставе мараму на главу и да у каменом зиданом хришћанском храму клече на коленима, што само по себи значи да су оне упецане у мрежу хришћанске наметнуте религије и да се налазе ван истинске Србске традиције.
Зато није ни чудо да Србских Додола више нема и да сваког лета суше пустоше Србију.
Још једна последица нестанка Додола је да ми Срби, због летњих суша, долазимо у ситуацију да нам се хришћански преваранти лажно представљају као чувари Србске традиције и да нам по Србији заказују и организују своју хришћанску превару названу молебан за кишу, као што је то 26. августа 2012. године урадио хришћански преварант епископ Ваљевски Милутин који је тада позвао Србе да се покају за грехе и да заједно са њим моле његовог измишљеног Бога да пошаље са неба кишу жедној земљи.
Наравно да се хришћански преварант епископ ваљевски Милутин тада служио преваром не би ли Србима приказао моћ свог измишљеног Бога па је данима унапред добро пратио временску прогнозу те је зато хришћанску превару названу молебан за кишу заказао и организовао тачно на дан за који је хидрометеоролошки завод најавио престанак сушног циклуса и почетак падавина.
Хришћанска превара названа молебан за кишу је организована и ове године у Бијељини, у Републици Србској, и њу је 25. јула, на дан празновања хришћанске лажи зване "чудотворна икона пресвете богородице тројеручице", служио хришћански преварант епископ франкфуртски и свенемачки Сергије, поред кога су измишљеног хришћанског Бога молили за кишу и наметнутим хришћанством заведени Срби, но обзиром да су сви они молили измишљеног Бога - киша тог дана није ни падала.
Киша је падала 20. јула и данас 2. августа, и та два дана (20. јул и 2. август) су у ствари, ако занемаримо разлику у календарима, један те исти дан - дан Србског Бога Перуна, и то је још један од показатеља хришћанским преварантима како заиста стоје ствари и да молитве упућене њиховом измишљеном Богу увек остају неузвраћене.
Браћо Срби и сестре Србкиње, немојте да дозвољавате себи да вас хришћански преваранти заводе својим хришћанским лажима и да на тај начин од вас праве просјаке који просјаче и моле за кишу измишљеног хришћанског Бога, већ се вратите Србству - јер као што хришћанска превара названа молебан за кишу не може да замени Додолски ритуал призивања кише који је практикован од кад је Србског света и века, и као што било шта туђе, наметнуто и "модерно" не може да замени Србску традицију, тако ни било који измишљени Бог не може да замени Србског Бога Перуна.
Браћо Срби и сестре Србкиње, никада немојте да заборавите да Србин и Србкиња Србског Бога не моле, већ од Њега траже, онако као што су Додоле тражиле кишу, Србски Бог даје и Њему се Србин и Србкиња захваљују јер Србски Бог је Србин, Он је наша фамилија. 

"УСПЕШНИ" СПОРТИСТИ КАО ЛАЖНИ ИДОЛИ КОЈИ СЛУЖЕ ЗАМАЈАВАЊУ СРБА

Када су се пре шест година наводно Србске тенисерке Ана Ивановић и Јелена Јанковић сликале са ратним злочинцем и србомрзцем, бившим америчким председником Билом Клинтоном, о томе се јако пуно говорило, и њих две су веома често и сасвим оправдано биле критиковане због те слике.

Када је пре неколико дана наводно Србски тенисер Новак Ђоковић урадио апсолутно исту ствар и сликао се са усташком председницом Колиндом Грабар-Китаровић, о томе нико није ни бекнуо, јер Ђоковић је "љубимац нације" и њему је све дозвољено.

Да ли постоји било каква разлика у сликама "наших" тенисерки са Клинтоном и "нашег" тенисера са Колиндом?
Не постоји.
Вилијем Бил Клинтон је осведочени међународни ратни злочинац који је 21. септембра 2000. године, од стране Окружног суда у Београду, осуђен у одсуству (заједно са Медлин Олбрајт, Вилијемом Коеном, Тони Блером, Робином Куком, Џорџом Робертстоном, Жаком Шираком, Ибером Ведрином, Аленом Ришаром, Герхардом Шредером, Јозефом Фишером, Рудолфом Шарпингом, Хавијером Солоном и Веслијем Кларком) на јединствену казну затвора у трајању од 20 година због вишеструких злочина извршених у агресији на Србију у оквиру злочиначке операције назване "Милосрдни анђео" изведене 1999. године.
Мало је познато да термин "милосрдни анђео" представља једну од метода инквизиције по којој ако прогоњеног не спале живог, такав је могао, уз мало среће, да добије доживотну робију и да живот проведе у мрачном казамату, и такав чин се зове "милосрдни анђео".
Обзиром да нас Србе нису успели да уранијумским и касетним бомбама и пројектилима спале живе, очигледно је да су нам наменили доживотни мрачни казамат.
Пресуду Окружног суда овим удруженим злочинцима је укинула издајничка и марионетска досманлијска власт непосредно по извођену државног удара 5. октобра 2000. године.
Са друге стране, Колинда Грабар-Китаровић је настављачица усташке србомрзачке политике и сигуран сам да касветни Срби нису заборавили њене изјаве у којима је говорила следеће:
- "Срби који живе у Хрватској за мене су Хрвати."
- "Ништа мање нећу тражити за Хрвате у Србији, Војводини и у другим суседним земљама."
- "Мислим да је Готовина херој."
- "Кардинал Степинац је доиста био свети човек."
Значи, са особом која даје такве усташко-србомрзачке изјаве је "наш" тенисер Новак Ђоковић, потпуно насмејан, остао овековечен на заједничкој фотографији.
Не оспоравам ја Ђоковићу право да се слика са србомрзцима, али ако већ то ради, онда нека престане да глуми Србина јер ниједан честити Србин се никада и ни под којим условима не би ни поздравио ни сликао са србомрзачком багром.
Најгоре од свега је то што се Ђоковић није удостојио да боравак у модерној ендехазијској држави искористи за посету бар једном од многобројних стратишта Срба, и за одавање поште жртвама усташког Србоцида.
Заправо, Новак Ђоковић је само по имену и презимену Србин, док је у стварности космополитски спортиста и манекен спонзорских фирми чије лицемерје, манипулисање Србством и лажним Србским патриотизмом се најпластичније огледа у примеру када на тениским турнирима витла Србском заставом.
Кад сам већ код тога, поменућу следећу чињеницу - његов "љути противник" Федерер је рођен у Швајцарској и живи у Швајцарској али након "победа" не млатара швајцарском заставом; његов други "љути противник" Надал је рођен у Шпанији и живи у Шпанији али такође након "победа" не млатара шпанском заставом; док је Ђоковић рођен у Србији и мада не живи у Србији већ у Монте Карлу, он после победа млатара Србском заставом.
Међутим, Ђоковићево "Србовање" у виду витлања Србском заставом је само добра глума на коју никако не треба наседати јер је очигледно да је Ђоковићу, као становнику Монте Карла а не Србије и као космополитском спортисти а не Србину, сасвим свеједно шта усташка председница Колинда Грабар-Китаровић изјављује о Србима у Хрватској, о Војводини, о ратном злочинцу Анте Готовини и о "светом човеку" усташком злочинцу викару Алојзију Степинцу па се без икаквог стида и срама слика насмејан заједно са њом.
Многобројни обожаваоци лика и дела Новака Ђоковића ће у одбрану свог идола рећи да је он помагао Србији и да је донирао новац након поплаве која је задесила Србију у пролеће прошле године.
Такви многобројни обожаваоци лика и дела Новака Ђоковића заборављају да су помоћ донирали и многи други знани и незнани Срби а не само он, и да он, тиме што је донирао новац за вртић, није аутоматски ослобођен сваке критике.
Такви многобројни обожаваоци лика и дела Новака Ђоковића заборављају и да је он од државе Србије добио на коришћење земљиште које је, имајући у виду његове платежне моћи, платио смешном сумом, те да су се поједини градови у Србији просто утркивали да му доделе бесплатно земљиште на коришћење.
Многобројни обожаваоци лика и дела Новака Ђоковића ће у одбрану свог идола рећи да је повод писања оваквих текстова узрокован љубомором и завишћу према њему.
Таквим многобројним обожаваоцима лика и дела Новака Ђоковића поручујем да никоме не бих пожелео да живи живот који Новак Ђоковић живи јер је њему унапред испрограмирана свака секунда свакога дана, и такав живот није живот слободног човека већ испрограмираног робота.
Многобројни обожаваоци лика и дела Новака Ђоковића ће у одбрану свог идола рећи да Срби својим сународницима Србима не опраштају успех.
Таквим многобројним обожаваоцима лика и дела Новака Ђоковића кажем да заједничка фотографија на којој се налазе он, као "Србин који је успео у животу", и усташка председница и србомрзитељка Колинда, доиста представља доказ његовог "успеха", као што доказ његовог "успеха" представља и орден "Светог" Саве првог степена којим га је 2011. године одликовала домаћа хришћанска црква због "његове делатне љубави према Мајци Цркви" и поручујем свим касветним Србима и Србкињама - сачувај нас Перуне од таквог "успеха".
Многобројни обожаваоци лика и дела Новака Ђоковића ће у одбрану свог идола рећи да би свако од нас поступио исто кад би се нашао на његовом месту.
Таквим многобројним обожаваоцима лика и дела Новака Ђоковића кажем да ово говори само о њима јер су ситне и продане душе које су везане за материјално.
Многобројни обожаваоци лика и дела Новака Ђоковића ће у одбрану свог идола рећи да им је он донео много радости.
Такве многобројне обожаваоце лика и дела Новака Ђоковића питам следеће:
- Колико дуго је трајала та ваша радост?
- Да ли сте због Ђоковића постали боље особе или сте, гледајући њега на теле-визији, попили више пива и појели више грилованог меса и кобасица и то зато што се сте тако видели у хипнотишућим рекламама које се емитују током спортских преноса на тој истој теле-визији?
- Је ли вама нормално да неко ко удара лоптицу рекетом и пребацује је преко разапете мреже (или трчи по ливади за лоптом, или лопту убацује у кош) заслужује да буде многоструко више плаћен од пољопривредника и радника који конкретно доприносе бољитку друштва?
У томе и јесте поента, "врхунски" спортисти су толико плаћени јер им је задатак да замајавају обичан пук који их обожава и сматра идолима иако нико од њих није урадио ништа конкретно и корисно што би заиста допринело прогресу Србије и тог истог Србског пука који их идолопоклонички обожава.
Срби, схватите да је Новак Ђоковић "Србин" само онда када треба замајавати Србе и "помоћи" им да, гледајући својим широм отвореним очима у њега и у његове тениске "победе" путем теле-визије, широм зажмуре на оба ока и лакше прогутају Србске поразе који се, истовремено кад и његове "победе" широм света, дешавају свима нама пред носем - у самој Србији, попут најскоријих примера када су газде Међународног монетарног фонда дошле у Србију и наредиле да Србска струја мора да поскупи или када се свакодневно на Србију дешава инвазија наводних азиланата, миграната и избеглица из Африке, блиског и далеког истока, као и цигана из Европе који преплављују Србију која је, од стране својих европских "партнера", приморана да о њима брине на начин на који никада није бринула ни о једном Србину, односно да им обезбеђује смештај, храну, џепарац и, ако они то затраже, држављанство и стални боравак.
Просто речено, Новак Ђоковић је само један од спортиста који представљају корисне идиоте који служе за одвлачење пажње Србима од стварног живота.
Све ово изречено за Ђоковића важи и за друге "наше" "врхунске" спортисте.
Као један од таквих примера се може узети Владе Дивац који је својевремено активно учествовао у свакој предизборној кампањи бившег председника Србије издајника Бориса Тадића пружајући му апсолутну подршку, и због те подршке је заузврат инсталиран на место председника Олимпијског комитета Србије.
Наравно да је на такву функцију постављен користан идиот који је омиљен у народу, из разлога да се лакше прогута и свари одлука Међународног олимпијског комитета да прими у своје чланство окупирани део Старе Србије који они називају Република Косово, и ту одлуку је Владе Дивац, као председник Олимпијског комитета Србије, прихватио без икаквог протеста.
Том приликом је председник Међународног олимпијског комитета Томас Бах изјавио:
"Није било формалног протеста. Ово ми је прилика да јавно захвалим господину Дивцу на његовом истинском спортском понашању и на чињеници да је ставио индивидуалне интересе иза интереса спортиста Косова".
На то је Дивац аминовао:
"Ми треба да будемо део друштва. Ја инсистирам да ову ситуацију гледамо спортским очима. Ми смо спортска организација, а не политичка, тако да идемо даље."
Очигледно да је спортистима спорт важнији од Србије и Србског Рода јер спорт је тај који брише границе, а те границе које брише спорт су Србске границе, па је самим тим још очигледније да спортске очи гледају на ствари другачије од Србских очију.
"Нашим" "врхунским" спортистима  Србија представља краву музару дужну да им исплаћује, и поред свих њихових на западу зарађених милиона, тзв. националне пензије које су они "зарадили" "проносећи славу и част" Србије по свету.
 Међутим, познавајући профиле тих спортских "јунака" који "погибоше" на спортским "борилиштима" широм света за "част и славу" Србије и тиме зарадише националне пензије могу да питам следеће:
- Колико се од хиљада и хиљада силних "јунака" вратило у Србију са запада 1999. године у току агресије?
Један једини.
Сви остали су наставили да се "боре" не за Србију већ за своје газде са запада, наводно се солидаришући са Србијом и Србима носећи црне траке на рукама.
- Да ли је неко од хиљада и хиљада "наших" спортских "јунака" који живе на западу икада упутио реч критике на рачун тог запада и да ли је критиковао тај запад због геноцидне политике коју спроводи над Србима?
Никад нико.
Али када заврше спортску "каријеру" спремни су да се врате у Србију да би преузели неку функцију на којој би наставили да служе својим газдама са запада.
- Где су сви ти "врхунски" спортски "јунаци" из Србије и са запада били прошле године када су поплаве пустошиле Србију? Да нису можда помагали грађанима прво у постављању џакова са песком а затим и у евакуацијама?
Наравно да нису већ су наставили да "вредно" тренирају да не би испали из "форме" и да би спремни дочекали нове спортске "изазове".
Но, свако од тих спортских "јунака" представља себе Србском Роду као великог патриоту коме је сан да га једног дана испод скупштинског балкона дочека стотине хиљада замајаних Срба који ће у хорском трансу да узвикују његово име и презиме правећи на тај начин од њега свог лажног идола.
То је слика и прилика "наших" спортских "јунака".
Они којима заиста треба дати националне пензије су Србски ветерани, као и Србски проналазачи - освајачи награда на многим Међународним сајмовима патената чији проналасци би могли да уздигну Србију.
Да је памети, за Србске проналазаче а не за "наше" "врхунске" спортске "јунаке" би се говорило да су понос и дика Србије и у њих би се улагало, а из тог улагања би и Србија и Срби имали користи јер од "наших" "врхунских" спортских "јунака" ни Србија ни Срби немају ама баш ништа осим замајавања.
Додуше, са времена на време, неки од "наших" "врхунских" спортских "јунака", заједно са "обичним" грађанима, донирају новац у хуманитарним акцијама сакупљања новчаних средстава за особе којима су потребне хитне трансплантације органа, мада би пре свега држава Србија из буџета требала да финансира такве операције, јер кад већ држава Србија из буџета финансира операције промене пола једним болесницима онда би морала да финансира и операције пресађивања срца, бубрега или коштане сржи другим болесницама, јер не смеју једни болесници да буду повлашћенији од других, не смеју једни болесници да буду на терету Србског буџета а други болесници да зависе од успешности хуманитарних акција.
Прича о спорту и "успешним" спортистима као лажним идолима који служе замајавању Срба не би била потпуна када се не би споменули "навијачи" и "навијање".
По "завади па владај" принципу, Србима је Служба 1945. године потурила своје пројекте, два наводно ривалска спортска друштва "Црвену Звезду" и "Партизан", који су прозвани "Титовим близанцима", јер се Србима, по систему "изаберите од два зла горе" дозвољава да бирају између два наметнута избора где је намена и једног и другог да додатно дели већ подељене Србеи да их замајава.
Самим тим је јасно да су главни "навијачи" такође контролисани од Службе и да им је задатак да контролишу бесвесну масу којој је дозвољено да урлањем на стадионима и по дворанама празни своје нагомилане фрустрације, тако да су стадиони и дворане постали места на којима се изводе јавни ритуали налик на оне који су описани у књизи "1984" који се зову "Недеља мржње" и "Два минута мржње" а у којима се скандирањем парола, певањем песама и ношењем транспарената исказује мржња са сврхом каналисања личног незадовољства дела становништва према непријатељу да би се на тај начин отклонила опасност по режим.
За разлику од књиге "1984", на спортским "борилиштима" навијачи мржњу исказују према "непријатељу" који носи дресове других боја, док је све остало сасвим исто.
Осим тога, навијачи "Звезде" и "Партизана" себе представљају великим хришћанским верницима који не иду на утакмице кад је "велика субота", али зато пре и после "велике суботе" једни другима пусују исте Србске мајке, боду се ножевима, пале се бакљама, пуцају једни на друге и улудо губе своје животе зарад "вољеног клуба" јер су заведени нечим што се представља као Србско до те мере да себе неформално назива и једним од "стубова Србства" али са Србством нема додирних тачака већ служи за поделу и замајавање Срба.
У целој тој причи везаној за наводно ривалске клубове који деле и замајавају Србе, увек са својим запаљивим изјавама које доливају уље на ватру и додатно шире навијачки раздор учествују и сами спортисти који наступају за те клубове, као и функционери и руководиоци тих клубова.
Зато Срби, одбаците спортисте јер представљају лажне идоле, престаните да се замајавате масовним спортом који добро ником није заиста донео, и наравно обратите пажњу на своју физичку културу па зато вежбајте борилачке вештине да би могли да одбраните себе и своје ближње, јер у времену које долази - "умеће са лоптом" вам неће ни најмање помоћи.