Суша је овог лета у Србији изузетно јака и дуга, па се процењује да ће изазвати штету равну огромној штети коју је изазвала прошлогодишња поплава.
Овогодишња ситуација са сушом која хара по Србији није нова већ се понавља из године у годину.
Зашто годинама током лета владају јаке суше у Србији?
Хришћански преваранти на ово питање одговарају како нас њихов измишљени Бог кажњава сушама за све почињене и непочињене грехе, док они којима је пракса завере блискија од хришћанских лажи улазе у нову замку па говоре како суше изазива "свемоћни" хаарп који наводно контролише временске прилике и неприлике по Србији и целом свету.
Међутим, тачан одговор на ово питање нам даје Србска традиција.
Јаке суше током лета владају у Србији јер у Србији више нема Додола, односно Србкиња које су некада током лета призивале кишу.
Јасна је ствар да је суша током лета по Србији било одувек, међутим, наши преци су проблем са сушама решавали тако што су Додоле ритуално призивале кишу.
Од када нема Додола - од тада се ритуал призивања кише не практикује и од тада током лета владају јаке суше у Србији.
Ко су и шта су Додоле и какав је то ритуал призивања кише који оне изводе се може видети из овог чланка преузетог са википедије који, и поред ситних грешака (Додоле су ритуал призивања кише изводиле и по пољима а не само у селима како је у чланку наведено), даје јасан увид у то како су некада Србкиње изгониле сушу из Србије:
"Додолски ритуали су паганске ритуалне игре и песме чији магични елементи су имали за циљ да изазову кишу.
У игри су учествовале углавном младе девојке (5-12 година), јер су ритуална правила захтевала потпуну невиност.
Девојке су звали Додоле и биле су обучене у стару одећу, углавном подерану, на глави су носиле венце од трава, житарица и цвећа и букете цвећа у рукама.
Главна додола је морала бити сироче (без оца и мајке) или рођена после очеве смрти (посмрче), с тим да након њеног рођења није смело да се роди ниједно друго дете.
Ишле су селом и играла и певале испред сваке куће.
Додоле су се окупљале током летњих суша.
Носиле су са собом гранчице храста, јер је храст је по старом индоевропском веровању дрво бога громовника Перуна.
Као необична и полунага појава, додола се креће слободно по селу заједно са девојкама које је хорски прате.
Када дође пред нечије домаћинство обред почиње, она пева стих по стих, а девојке у глас припев «ој додо, ој додоле».
У току певања она игра тако што се окреће у круг.
Када отпева песму додола бива поливена водом од стране домаћице.
По завршетку обреда бива награђена.
Обреди се разликују од места до места."
Тако је било некада, а данас када нема Додола да призивају кишу - суше су несносне.
Зашто више нема Додола?
Наши преци су, због живота у Србској традицији, имали контакт са Србским Богом, за разлику од данашњих Срба који не живе у Србској традицији и немају контакт ни са самим собом а камоли са Србским Богом.
Србска традиција је плански затирана до те мере да Србкиње и Срби беже од свега што је традиционално Србско и прихватају све туђе што је наметнуто јер по извитопереним поимањима данашњих Србкиња и Срба традиционалне Србске ствари нису довољно "модерне".
Србски градови као легла свакаквог неморала са једне и Србска традиција са друге стране су два појма која стоје на дијаметрално супротним странама, а и Србска села, која су такође плански затирана, све више одпадају од Србске традиције, док оно мало преосталих Србкиња из Србских села желе да се преселе у градове да би тамо живеле исфантазираним животом на високој нози који им је пројектован преко теле-визије.
Данашња Србска деца не одрастају и не васпитавају се у Србској традицији, већ дечаци одрастају уз измишљеног "супер-јунака" Спајдермена а девојчице уз измишљену лутку Барбику, па је сасвим извесно да Србска девојчица одрасла са лутком Барбиком сутрадан неће постати Србска Додола.
Због свега овога, данашње Србкиње, које су некада биле поштоване и као ратнице и као свештенице, немају данас појма шта су Додоле нити их Додоле занимају.
Данашње Србкиње занима материјално и телесно а не духовно и душевно, па је тако највећи број Србкиња сам себе свео на ниво курве којој идеал представља пар кубика ботокса ушрицаног у уста и пар силиконских имплантаната уграђених у груди и задњицу, док јој сан представља шипка на коју жели, попут мајмунице, да се пентра и око које жели да се врти млатећи силиконским грудима и силиконском задњицом и називајући ту своју неартикулисану кретњу заводљивим плесом којим ће зарадити паре, а све супротно Србским Додолама којима је ритуални плес служио у сврху призивања кише.
Постоји и група Србкиња која себе сматра традиционално и патријахално васпитаним, међутим њихова традиција и патријахално васпитање се своде на то да при уласку у каменом зидани хришћански храм ставе мараму на главу и да у каменом зиданом хришћанском храму клече на коленима, што само по себи значи да су оне упецане у мрежу хришћанске наметнуте религије и да се налазе ван истинске Србске традиције.
Зато није ни чудо да Србских Додола више нема и да сваког лета суше пустоше Србију.
Још једна последица нестанка Додола је да ми Срби, због летњих суша, долазимо у ситуацију да нам се хришћански преваранти лажно представљају као чувари Србске традиције и да нам по Србији заказују и организују своју хришћанску превару названу молебан за кишу, као што је то 26. августа 2012. године урадио хришћански преварант епископ Ваљевски Милутин који је тада позвао Србе да се покају за грехе и да заједно са њим моле његовог измишљеног Бога да пошаље са неба кишу жедној земљи.
Наравно да се хришћански преварант епископ ваљевски Милутин тада служио преваром не би ли Србима приказао моћ свог измишљеног Бога па је данима унапред добро пратио временску прогнозу те је зато хришћанску превару названу молебан за кишу заказао и организовао тачно на дан за који је хидрометеоролошки завод најавио престанак сушног циклуса и почетак падавина.
Хришћанска превара названа молебан за кишу је организована и ове године у Бијељини, у Републици Србској, и њу је 25. јула, на дан празновања хришћанске лажи зване "чудотворна икона пресвете богородице тројеручице", служио хришћански преварант епископ франкфуртски и свенемачки Сергије, поред кога су измишљеног хришћанског Бога молили за кишу и наметнутим хришћанством заведени Срби, но обзиром да су сви они молили измишљеног Бога - киша тог дана није ни падала.
Киша је падала 20. јула и данас 2. августа, и та два дана (20. јул и 2. август) су у ствари, ако занемаримо разлику у календарима, један те исти дан - дан Србског Бога Перуна, и то је још један од показатеља хришћанским преварантима како заиста стоје ствари и да молитве упућене њиховом измишљеном Богу увек остају неузвраћене.
Браћо Срби и сестре Србкиње, немојте да дозвољавате себи да вас хришћански преваранти заводе својим хришћанским лажима и да на тај начин од вас праве просјаке који просјаче и моле за кишу измишљеног хришћанског Бога, већ се вратите Србству - јер као што хришћанска превара названа молебан за кишу не може да замени Додолски ритуал призивања кише који је практикован од кад је Србског света и века, и као што било шта туђе, наметнуто и "модерно" не може да замени Србску традицију, тако ни било који измишљени Бог не може да замени Србског Бога Перуна.
Браћо Срби и сестре Србкиње, никада немојте да заборавите да Србин и Србкиња Србског Бога не моле, већ од Њега траже, онако као што су Додоле тражиле кишу, Србски Бог даје и Њему се Србин и Србкиња захваљују јер Србски Бог је Србин, Он је наша фамилија.
Овогодишња ситуација са сушом која хара по Србији није нова већ се понавља из године у годину.
Зашто годинама током лета владају јаке суше у Србији?
Хришћански преваранти на ово питање одговарају како нас њихов измишљени Бог кажњава сушама за све почињене и непочињене грехе, док они којима је пракса завере блискија од хришћанских лажи улазе у нову замку па говоре како суше изазива "свемоћни" хаарп који наводно контролише временске прилике и неприлике по Србији и целом свету.
Међутим, тачан одговор на ово питање нам даје Србска традиција.
Јаке суше током лета владају у Србији јер у Србији више нема Додола, односно Србкиња које су некада током лета призивале кишу.
Јасна је ствар да је суша током лета по Србији било одувек, међутим, наши преци су проблем са сушама решавали тако што су Додоле ритуално призивале кишу.
Од када нема Додола - од тада се ритуал призивања кише не практикује и од тада током лета владају јаке суше у Србији.
Ко су и шта су Додоле и какав је то ритуал призивања кише који оне изводе се може видети из овог чланка преузетог са википедије који, и поред ситних грешака (Додоле су ритуал призивања кише изводиле и по пољима а не само у селима како је у чланку наведено), даје јасан увид у то како су некада Србкиње изгониле сушу из Србије:
"Додолски ритуали су паганске ритуалне игре и песме чији магични елементи су имали за циљ да изазову кишу.
У игри су учествовале углавном младе девојке (5-12 година), јер су ритуална правила захтевала потпуну невиност.
Девојке су звали Додоле и биле су обучене у стару одећу, углавном подерану, на глави су носиле венце од трава, житарица и цвећа и букете цвећа у рукама.
Главна додола је морала бити сироче (без оца и мајке) или рођена после очеве смрти (посмрче), с тим да након њеног рођења није смело да се роди ниједно друго дете.
Ишле су селом и играла и певале испред сваке куће.
Додоле су се окупљале током летњих суша.
Носиле су са собом гранчице храста, јер је храст је по старом индоевропском веровању дрво бога громовника Перуна.
Као необична и полунага појава, додола се креће слободно по селу заједно са девојкама које је хорски прате.
Када дође пред нечије домаћинство обред почиње, она пева стих по стих, а девојке у глас припев «ој додо, ој додоле».
У току певања она игра тако што се окреће у круг.
Када отпева песму додола бива поливена водом од стране домаћице.
По завршетку обреда бива награђена.
Обреди се разликују од места до места."
Тако је било некада, а данас када нема Додола да призивају кишу - суше су несносне.
Зашто више нема Додола?
Наши преци су, због живота у Србској традицији, имали контакт са Србским Богом, за разлику од данашњих Срба који не живе у Србској традицији и немају контакт ни са самим собом а камоли са Србским Богом.
Србска традиција је плански затирана до те мере да Србкиње и Срби беже од свега што је традиционално Србско и прихватају све туђе што је наметнуто јер по извитопереним поимањима данашњих Србкиња и Срба традиционалне Србске ствари нису довољно "модерне".
Србски градови као легла свакаквог неморала са једне и Србска традиција са друге стране су два појма која стоје на дијаметрално супротним странама, а и Србска села, која су такође плански затирана, све више одпадају од Србске традиције, док оно мало преосталих Србкиња из Србских села желе да се преселе у градове да би тамо живеле исфантазираним животом на високој нози који им је пројектован преко теле-визије.
Данашња Србска деца не одрастају и не васпитавају се у Србској традицији, већ дечаци одрастају уз измишљеног "супер-јунака" Спајдермена а девојчице уз измишљену лутку Барбику, па је сасвим извесно да Србска девојчица одрасла са лутком Барбиком сутрадан неће постати Србска Додола.
Због свега овога, данашње Србкиње, које су некада биле поштоване и као ратнице и као свештенице, немају данас појма шта су Додоле нити их Додоле занимају.
Данашње Србкиње занима материјално и телесно а не духовно и душевно, па је тако највећи број Србкиња сам себе свео на ниво курве којој идеал представља пар кубика ботокса ушрицаног у уста и пар силиконских имплантаната уграђених у груди и задњицу, док јој сан представља шипка на коју жели, попут мајмунице, да се пентра и око које жели да се врти млатећи силиконским грудима и силиконском задњицом и називајући ту своју неартикулисану кретњу заводљивим плесом којим ће зарадити паре, а све супротно Србским Додолама којима је ритуални плес служио у сврху призивања кише.
Постоји и група Србкиња која себе сматра традиционално и патријахално васпитаним, међутим њихова традиција и патријахално васпитање се своде на то да при уласку у каменом зидани хришћански храм ставе мараму на главу и да у каменом зиданом хришћанском храму клече на коленима, што само по себи значи да су оне упецане у мрежу хришћанске наметнуте религије и да се налазе ван истинске Србске традиције.
Зато није ни чудо да Србских Додола више нема и да сваког лета суше пустоше Србију.
Још једна последица нестанка Додола је да ми Срби, због летњих суша, долазимо у ситуацију да нам се хришћански преваранти лажно представљају као чувари Србске традиције и да нам по Србији заказују и организују своју хришћанску превару названу молебан за кишу, као што је то 26. августа 2012. године урадио хришћански преварант епископ Ваљевски Милутин који је тада позвао Србе да се покају за грехе и да заједно са њим моле његовог измишљеног Бога да пошаље са неба кишу жедној земљи.
Наравно да се хришћански преварант епископ ваљевски Милутин тада служио преваром не би ли Србима приказао моћ свог измишљеног Бога па је данима унапред добро пратио временску прогнозу те је зато хришћанску превару названу молебан за кишу заказао и организовао тачно на дан за који је хидрометеоролошки завод најавио престанак сушног циклуса и почетак падавина.
Хришћанска превара названа молебан за кишу је организована и ове године у Бијељини, у Републици Србској, и њу је 25. јула, на дан празновања хришћанске лажи зване "чудотворна икона пресвете богородице тројеручице", служио хришћански преварант епископ франкфуртски и свенемачки Сергије, поред кога су измишљеног хришћанског Бога молили за кишу и наметнутим хришћанством заведени Срби, но обзиром да су сви они молили измишљеног Бога - киша тог дана није ни падала.
Киша је падала 20. јула и данас 2. августа, и та два дана (20. јул и 2. август) су у ствари, ако занемаримо разлику у календарима, један те исти дан - дан Србског Бога Перуна, и то је још један од показатеља хришћанским преварантима како заиста стоје ствари и да молитве упућене њиховом измишљеном Богу увек остају неузвраћене.
Браћо Срби и сестре Србкиње, немојте да дозвољавате себи да вас хришћански преваранти заводе својим хришћанским лажима и да на тај начин од вас праве просјаке који просјаче и моле за кишу измишљеног хришћанског Бога, већ се вратите Србству - јер као што хришћанска превара названа молебан за кишу не може да замени Додолски ритуал призивања кише који је практикован од кад је Србског света и века, и као што било шта туђе, наметнуто и "модерно" не може да замени Србску традицију, тако ни било који измишљени Бог не може да замени Србског Бога Перуна.
Браћо Срби и сестре Србкиње, никада немојте да заборавите да Србин и Србкиња Србског Бога не моле, већ од Њега траже, онако као што су Додоле тражиле кишу, Србски Бог даје и Њему се Србин и Србкиња захваљују јер Србски Бог је Србин, Он је наша фамилија.
