Очигледно
је да постоји огромна узрочно-последична веза између забрањивања
Орбинијевог дела "Краљевство Словена" и објављивања Порфирогенитовог
списа "О управљању царством".
Ствар је проста - прво се 1601. године објављује Орбинијево "Краљевство Словена", затим се ватиканским одлукама то дело брже-боље забрањује, и након 10-16 година нам стиже одговор на Мавра Орбинија у виду наштелованог списа једног цара, Константина VII Порфирогенита.
Поента је да Порфирогенитов "спис" не постоји у оригиналу.
Нема оригинала, и то је већ први услов за муљачину и подметачину..
Постоји само препис тог "списа", сачињен у 17. веку, од стране ватиканских писара и клисара.
Препис тог "списа" је први пут штампан 1611. године, а затм је прештампан 1617. године.
Везано за тај "спис", аутохтонисти су поодавно доказали да је реч о подметачни (нпр. помињања "Турске" и "Угарске", које у време настајања тог "списа" (948-952) нису уопште постојале, нити су постојале и у време Порфирогенитове смрти (959), или пак места на којима Порфирогенит противуречи сам себи, час говори једно, час друго, а неки догађаји који су описани се дешавају након његове смрти, па је јасно да их није писао, осим ако није или васкрсавао, или неком клисару писару диктирао из гроба).
Лингвисти су такође открили и муљачину и подметачину са убацивањем одређених грчких речи из 17. века у тај "спис", а те убачене речи се нису користиле у Порфирогенитово време.
Уопштено, нико заиста не зна шта је Порфирогенит заиста написао у 10. веку, јер тај оригинал не постоји, а ово што је од 1611. и 1617. године презентовано је или потпуно прерађено, или изнова написано. Фалсификовано.
Према томе, Порфирогенит је брутално прекројен у 17. веку, да би послужио као противтежа тада већ забрањеном Орбинијевом "Краљевству Словена".
Ствар је проста - прво се 1601. године објављује Орбинијево "Краљевство Словена", затим се ватиканским одлукама то дело брже-боље забрањује, и након 10-16 година нам стиже одговор на Мавра Орбинија у виду наштелованог списа једног цара, Константина VII Порфирогенита.
Поента је да Порфирогенитов "спис" не постоји у оригиналу.
Нема оригинала, и то је већ први услов за муљачину и подметачину..
Постоји само препис тог "списа", сачињен у 17. веку, од стране ватиканских писара и клисара.
Препис тог "списа" је први пут штампан 1611. године, а затм је прештампан 1617. године.
Везано за тај "спис", аутохтонисти су поодавно доказали да је реч о подметачни (нпр. помињања "Турске" и "Угарске", које у време настајања тог "списа" (948-952) нису уопште постојале, нити су постојале и у време Порфирогенитове смрти (959), или пак места на којима Порфирогенит противуречи сам себи, час говори једно, час друго, а неки догађаји који су описани се дешавају након његове смрти, па је јасно да их није писао, осим ако није или васкрсавао, или неком клисару писару диктирао из гроба).
Лингвисти су такође открили и муљачину и подметачину са убацивањем одређених грчких речи из 17. века у тај "спис", а те убачене речи се нису користиле у Порфирогенитово време.
Уопштено, нико заиста не зна шта је Порфирогенит заиста написао у 10. веку, јер тај оригинал не постоји, а ово што је од 1611. и 1617. године презентовано је или потпуно прерађено, или изнова написано. Фалсификовано.
Према томе, Порфирогенит је брутално прекројен у 17. веку, да би послужио као противтежа тада већ забрањеном Орбинијевом "Краљевству Словена".
