СУША

Суша је овог лета у Србији изузетно јака и дуга, па се процењује да ће изазвати штету равну огромној штети коју је изазвала прошлогодишња поплава.
Овогодишња ситуација са сушом која хара по Србији није нова већ се понавља из године у годину.
Зашто годинама током лета владају јаке суше у Србији?
Хришћански преваранти на ово питање одговарају како нас њихов измишљени Бог кажњава сушама за све почињене и непочињене грехе, док они којима је пракса завере блискија од хришћанских лажи улазе у нову замку па говоре како суше изазива "свемоћни" хаарп који наводно контролише временске прилике и неприлике по Србији и целом свету.
Међутим, тачан одговор на ово питање нам даје Србска традиција.
Јаке суше током лета владају у Србији јер у Србији више нема Додола, односно Србкиња које су некада током лета призивале кишу.
Јасна је ствар да је суша током лета по Србији било одувек, међутим, наши преци су проблем са сушама решавали тако што су Додоле ритуално призивале кишу.
Од када нема Додола - од тада се ритуал призивања кише не практикује и од тада током лета владају јаке суше у Србији.
Ко су и шта су Додоле и какав је то ритуал призивања кише који оне изводе се може видети из овог чланка преузетог са википедије који, и поред ситних грешака (Додоле су ритуал призивања кише изводиле и по пољима а не само у селима како је у чланку наведено), даје јасан увид у то како су некада Србкиње изгониле сушу из Србије:
"Додолски ритуали су паганске ритуалне игре и песме чији магични елементи су имали за циљ да изазову кишу.
У игри су учествовале углавном младе девојке (5-12 година), јер су ритуална правила захтевала потпуну невиност.
Девојке су звали Додоле и биле су обучене у стару одећу, углавном подерану, на глави су носиле венце од трава, житарица и цвећа и букете цвећа у рукама.
Главна додола је морала бити сироче (без оца и мајке) или рођена после очеве смрти (посмрче), с тим да након њеног рођења није смело да се роди ниједно друго дете.
Ишле су селом и играла и певале испред сваке куће.
Додоле су се окупљале током летњих суша.
Носиле су са собом гранчице храста, јер је храст је по старом индоевропском веровању дрво бога громовника Перуна.
Као необична и полунага појава, додола се креће слободно по селу заједно са девојкама које је хорски прате.
Када дође пред нечије домаћинство обред почиње, она пева стих по стих, а девојке у глас припев «ој додо, ој додоле».
У току певања она игра тако што се окреће у круг.
Када отпева песму додола бива поливена водом од стране домаћице.
По завршетку обреда бива награђена.
Обреди се разликују од места до места."
Тако је било некада, а данас када нема Додола да призивају кишу - суше су несносне.
Зашто више нема Додола?
Наши преци су, због живота у Србској традицији, имали контакт са Србским Богом, за разлику од данашњих Срба који не живе у Србској традицији и немају контакт ни са самим собом а камоли са Србским Богом.
Србска традиција је плански затирана до те мере да Србкиње и Срби беже од свега што је традиционално Србско и прихватају све туђе што је наметнуто јер по извитопереним поимањима данашњих Србкиња и Срба традиционалне Србске ствари нису довољно "модерне".
Србски градови као легла свакаквог неморала са једне и Србска традиција са друге стране су два појма која стоје на дијаметрално супротним странама, а и Србска села, која су такође плански затирана, све више одпадају од Србске традиције, док оно мало преосталих Србкиња из Србских села желе да се преселе у градове да би тамо живеле исфантазираним животом на високој нози који им је пројектован преко теле-визије.
Данашња Србска деца не одрастају и не васпитавају се у Србској традицији, већ дечаци одрастају уз измишљеног "супер-јунака" Спајдермена а девојчице уз измишљену лутку Барбику, па је сасвим извесно да Србска девојчица одрасла са лутком Барбиком сутрадан неће постати Србска Додола.
Због свега овога, данашње Србкиње, које су некада биле поштоване и као ратнице и као свештенице, немају данас појма шта су Додоле нити их Додоле занимају.
Данашње Србкиње занима материјално и телесно а не духовно и душевно, па је тако највећи број Србкиња сам себе свео на ниво курве којој идеал представља пар кубика ботокса ушрицаног у уста и пар силиконских имплантаната уграђених у груди и задњицу, док јој сан представља шипка на коју жели, попут мајмунице, да се пентра и око које жели да се врти млатећи силиконским грудима и силиконском задњицом и називајући ту своју неартикулисану кретњу заводљивим плесом којим ће зарадити паре, а све супротно Србским Додолама којима је ритуални плес служио у сврху призивања кише.
Постоји и група Србкиња која себе сматра традиционално и патријахално васпитаним, међутим њихова традиција и патријахално васпитање се своде на то да при уласку у каменом зидани хришћански храм ставе мараму на главу и да у каменом зиданом хришћанском храму клече на коленима, што само по себи значи да су оне упецане у мрежу хришћанске наметнуте религије и да се налазе ван истинске Србске традиције.
Зато није ни чудо да Србских Додола више нема и да сваког лета суше пустоше Србију.
Још једна последица нестанка Додола је да ми Срби, због летњих суша, долазимо у ситуацију да нам се хришћански преваранти лажно представљају као чувари Србске традиције и да нам по Србији заказују и организују своју хришћанску превару названу молебан за кишу, као што је то 26. августа 2012. године урадио хришћански преварант епископ Ваљевски Милутин који је тада позвао Србе да се покају за грехе и да заједно са њим моле његовог измишљеног Бога да пошаље са неба кишу жедној земљи.
Наравно да се хришћански преварант епископ ваљевски Милутин тада служио преваром не би ли Србима приказао моћ свог измишљеног Бога па је данима унапред добро пратио временску прогнозу те је зато хришћанску превару названу молебан за кишу заказао и организовао тачно на дан за који је хидрометеоролошки завод најавио престанак сушног циклуса и почетак падавина.
Хришћанска превара названа молебан за кишу је организована и ове године у Бијељини, у Републици Србској, и њу је 25. јула, на дан празновања хришћанске лажи зване "чудотворна икона пресвете богородице тројеручице", служио хришћански преварант епископ франкфуртски и свенемачки Сергије, поред кога су измишљеног хришћанског Бога молили за кишу и наметнутим хришћанством заведени Срби, но обзиром да су сви они молили измишљеног Бога - киша тог дана није ни падала.
Киша је падала 20. јула и данас 2. августа, и та два дана (20. јул и 2. август) су у ствари, ако занемаримо разлику у календарима, један те исти дан - дан Србског Бога Перуна, и то је још један од показатеља хришћанским преварантима како заиста стоје ствари и да молитве упућене њиховом измишљеном Богу увек остају неузвраћене.
Браћо Срби и сестре Србкиње, немојте да дозвољавате себи да вас хришћански преваранти заводе својим хришћанским лажима и да на тај начин од вас праве просјаке који просјаче и моле за кишу измишљеног хришћанског Бога, већ се вратите Србству - јер као што хришћанска превара названа молебан за кишу не може да замени Додолски ритуал призивања кише који је практикован од кад је Србског света и века, и као што било шта туђе, наметнуто и "модерно" не може да замени Србску традицију, тако ни било који измишљени Бог не може да замени Србског Бога Перуна.
Браћо Срби и сестре Србкиње, никада немојте да заборавите да Србин и Србкиња Србског Бога не моле, већ од Њега траже, онако као што су Додоле тражиле кишу, Србски Бог даје и Њему се Србин и Србкиња захваљују јер Србски Бог је Србин, Он је наша фамилија. 

"УСПЕШНИ" СПОРТИСТИ КАО ЛАЖНИ ИДОЛИ КОЈИ СЛУЖЕ ЗАМАЈАВАЊУ СРБА

Када су се пре шест година наводно Србске тенисерке Ана Ивановић и Јелена Јанковић сликале са ратним злочинцем и србомрзцем, бившим америчким председником Билом Клинтоном, о томе се јако пуно говорило, и њих две су веома често и сасвим оправдано биле критиковане због те слике.

Када је пре неколико дана наводно Србски тенисер Новак Ђоковић урадио апсолутно исту ствар и сликао се са усташком председницом Колиндом Грабар-Китаровић, о томе нико није ни бекнуо, јер Ђоковић је "љубимац нације" и њему је све дозвољено.

Да ли постоји било каква разлика у сликама "наших" тенисерки са Клинтоном и "нашег" тенисера са Колиндом?
Не постоји.
Вилијем Бил Клинтон је осведочени међународни ратни злочинац који је 21. септембра 2000. године, од стране Окружног суда у Београду, осуђен у одсуству (заједно са Медлин Олбрајт, Вилијемом Коеном, Тони Блером, Робином Куком, Џорџом Робертстоном, Жаком Шираком, Ибером Ведрином, Аленом Ришаром, Герхардом Шредером, Јозефом Фишером, Рудолфом Шарпингом, Хавијером Солоном и Веслијем Кларком) на јединствену казну затвора у трајању од 20 година због вишеструких злочина извршених у агресији на Србију у оквиру злочиначке операције назване "Милосрдни анђео" изведене 1999. године.
Мало је познато да термин "милосрдни анђео" представља једну од метода инквизиције по којој ако прогоњеног не спале живог, такав је могао, уз мало среће, да добије доживотну робију и да живот проведе у мрачном казамату, и такав чин се зове "милосрдни анђео".
Обзиром да нас Србе нису успели да уранијумским и касетним бомбама и пројектилима спале живе, очигледно је да су нам наменили доживотни мрачни казамат.
Пресуду Окружног суда овим удруженим злочинцима је укинула издајничка и марионетска досманлијска власт непосредно по извођену државног удара 5. октобра 2000. године.
Са друге стране, Колинда Грабар-Китаровић је настављачица усташке србомрзачке политике и сигуран сам да касветни Срби нису заборавили њене изјаве у којима је говорила следеће:
- "Срби који живе у Хрватској за мене су Хрвати."
- "Ништа мање нећу тражити за Хрвате у Србији, Војводини и у другим суседним земљама."
- "Мислим да је Готовина херој."
- "Кардинал Степинац је доиста био свети човек."
Значи, са особом која даје такве усташко-србомрзачке изјаве је "наш" тенисер Новак Ђоковић, потпуно насмејан, остао овековечен на заједничкој фотографији.
Не оспоравам ја Ђоковићу право да се слика са србомрзцима, али ако већ то ради, онда нека престане да глуми Србина јер ниједан честити Србин се никада и ни под којим условима не би ни поздравио ни сликао са србомрзачком багром.
Најгоре од свега је то што се Ђоковић није удостојио да боравак у модерној ендехазијској држави искористи за посету бар једном од многобројних стратишта Срба, и за одавање поште жртвама усташког Србоцида.
Заправо, Новак Ђоковић је само по имену и презимену Србин, док је у стварности космополитски спортиста и манекен спонзорских фирми чије лицемерје, манипулисање Србством и лажним Србским патриотизмом се најпластичније огледа у примеру када на тениским турнирима витла Србском заставом.
Кад сам већ код тога, поменућу следећу чињеницу - његов "љути противник" Федерер је рођен у Швајцарској и живи у Швајцарској али након "победа" не млатара швајцарском заставом; његов други "љути противник" Надал је рођен у Шпанији и живи у Шпанији али такође након "победа" не млатара шпанском заставом; док је Ђоковић рођен у Србији и мада не живи у Србији већ у Монте Карлу, он после победа млатара Србском заставом.
Међутим, Ђоковићево "Србовање" у виду витлања Србском заставом је само добра глума на коју никако не треба наседати јер је очигледно да је Ђоковићу, као становнику Монте Карла а не Србије и као космополитском спортисти а не Србину, сасвим свеједно шта усташка председница Колинда Грабар-Китаровић изјављује о Србима у Хрватској, о Војводини, о ратном злочинцу Анте Готовини и о "светом човеку" усташком злочинцу викару Алојзију Степинцу па се без икаквог стида и срама слика насмејан заједно са њом.
Многобројни обожаваоци лика и дела Новака Ђоковића ће у одбрану свог идола рећи да је он помагао Србији и да је донирао новац након поплаве која је задесила Србију у пролеће прошле године.
Такви многобројни обожаваоци лика и дела Новака Ђоковића заборављају да су помоћ донирали и многи други знани и незнани Срби а не само он, и да он, тиме што је донирао новац за вртић, није аутоматски ослобођен сваке критике.
Такви многобројни обожаваоци лика и дела Новака Ђоковића заборављају и да је он од државе Србије добио на коришћење земљиште које је, имајући у виду његове платежне моћи, платио смешном сумом, те да су се поједини градови у Србији просто утркивали да му доделе бесплатно земљиште на коришћење.
Многобројни обожаваоци лика и дела Новака Ђоковића ће у одбрану свог идола рећи да је повод писања оваквих текстова узрокован љубомором и завишћу према њему.
Таквим многобројним обожаваоцима лика и дела Новака Ђоковића поручујем да никоме не бих пожелео да живи живот који Новак Ђоковић живи јер је њему унапред испрограмирана свака секунда свакога дана, и такав живот није живот слободног човека већ испрограмираног робота.
Многобројни обожаваоци лика и дела Новака Ђоковића ће у одбрану свог идола рећи да Срби својим сународницима Србима не опраштају успех.
Таквим многобројним обожаваоцима лика и дела Новака Ђоковића кажем да заједничка фотографија на којој се налазе он, као "Србин који је успео у животу", и усташка председница и србомрзитељка Колинда, доиста представља доказ његовог "успеха", као што доказ његовог "успеха" представља и орден "Светог" Саве првог степена којим га је 2011. године одликовала домаћа хришћанска црква због "његове делатне љубави према Мајци Цркви" и поручујем свим касветним Србима и Србкињама - сачувај нас Перуне од таквог "успеха".
Многобројни обожаваоци лика и дела Новака Ђоковића ће у одбрану свог идола рећи да би свако од нас поступио исто кад би се нашао на његовом месту.
Таквим многобројним обожаваоцима лика и дела Новака Ђоковића кажем да ово говори само о њима јер су ситне и продане душе које су везане за материјално.
Многобројни обожаваоци лика и дела Новака Ђоковића ће у одбрану свог идола рећи да им је он донео много радости.
Такве многобројне обожаваоце лика и дела Новака Ђоковића питам следеће:
- Колико дуго је трајала та ваша радост?
- Да ли сте због Ђоковића постали боље особе или сте, гледајући њега на теле-визији, попили више пива и појели више грилованог меса и кобасица и то зато што се сте тако видели у хипнотишућим рекламама које се емитују током спортских преноса на тој истој теле-визији?
- Је ли вама нормално да неко ко удара лоптицу рекетом и пребацује је преко разапете мреже (или трчи по ливади за лоптом, или лопту убацује у кош) заслужује да буде многоструко више плаћен од пољопривредника и радника који конкретно доприносе бољитку друштва?
У томе и јесте поента, "врхунски" спортисти су толико плаћени јер им је задатак да замајавају обичан пук који их обожава и сматра идолима иако нико од њих није урадио ништа конкретно и корисно што би заиста допринело прогресу Србије и тог истог Србског пука који их идолопоклонички обожава.
Срби, схватите да је Новак Ђоковић "Србин" само онда када треба замајавати Србе и "помоћи" им да, гледајући својим широм отвореним очима у њега и у његове тениске "победе" путем теле-визије, широм зажмуре на оба ока и лакше прогутају Србске поразе који се, истовремено кад и његове "победе" широм света, дешавају свима нама пред носем - у самој Србији, попут најскоријих примера када су газде Међународног монетарног фонда дошле у Србију и наредиле да Србска струја мора да поскупи или када се свакодневно на Србију дешава инвазија наводних азиланата, миграната и избеглица из Африке, блиског и далеког истока, као и цигана из Европе који преплављују Србију која је, од стране својих европских "партнера", приморана да о њима брине на начин на који никада није бринула ни о једном Србину, односно да им обезбеђује смештај, храну, џепарац и, ако они то затраже, држављанство и стални боравак.
Просто речено, Новак Ђоковић је само један од спортиста који представљају корисне идиоте који служе за одвлачење пажње Србима од стварног живота.
Све ово изречено за Ђоковића важи и за друге "наше" "врхунске" спортисте.
Као један од таквих примера се може узети Владе Дивац који је својевремено активно учествовао у свакој предизборној кампањи бившег председника Србије издајника Бориса Тадића пружајући му апсолутну подршку, и због те подршке је заузврат инсталиран на место председника Олимпијског комитета Србије.
Наравно да је на такву функцију постављен користан идиот који је омиљен у народу, из разлога да се лакше прогута и свари одлука Међународног олимпијског комитета да прими у своје чланство окупирани део Старе Србије који они називају Република Косово, и ту одлуку је Владе Дивац, као председник Олимпијског комитета Србије, прихватио без икаквог протеста.
Том приликом је председник Међународног олимпијског комитета Томас Бах изјавио:
"Није било формалног протеста. Ово ми је прилика да јавно захвалим господину Дивцу на његовом истинском спортском понашању и на чињеници да је ставио индивидуалне интересе иза интереса спортиста Косова".
На то је Дивац аминовао:
"Ми треба да будемо део друштва. Ја инсистирам да ову ситуацију гледамо спортским очима. Ми смо спортска организација, а не политичка, тако да идемо даље."
Очигледно да је спортистима спорт важнији од Србије и Србског Рода јер спорт је тај који брише границе, а те границе које брише спорт су Србске границе, па је самим тим још очигледније да спортске очи гледају на ствари другачије од Србских очију.
"Нашим" "врхунским" спортистима  Србија представља краву музару дужну да им исплаћује, и поред свих њихових на западу зарађених милиона, тзв. националне пензије које су они "зарадили" "проносећи славу и част" Србије по свету.
 Међутим, познавајући профиле тих спортских "јунака" који "погибоше" на спортским "борилиштима" широм света за "част и славу" Србије и тиме зарадише националне пензије могу да питам следеће:
- Колико се од хиљада и хиљада силних "јунака" вратило у Србију са запада 1999. године у току агресије?
Један једини.
Сви остали су наставили да се "боре" не за Србију већ за своје газде са запада, наводно се солидаришући са Србијом и Србима носећи црне траке на рукама.
- Да ли је неко од хиљада и хиљада "наших" спортских "јунака" који живе на западу икада упутио реч критике на рачун тог запада и да ли је критиковао тај запад због геноцидне политике коју спроводи над Србима?
Никад нико.
Али када заврше спортску "каријеру" спремни су да се врате у Србију да би преузели неку функцију на којој би наставили да служе својим газдама са запада.
- Где су сви ти "врхунски" спортски "јунаци" из Србије и са запада били прошле године када су поплаве пустошиле Србију? Да нису можда помагали грађанима прво у постављању џакова са песком а затим и у евакуацијама?
Наравно да нису већ су наставили да "вредно" тренирају да не би испали из "форме" и да би спремни дочекали нове спортске "изазове".
Но, свако од тих спортских "јунака" представља себе Србском Роду као великог патриоту коме је сан да га једног дана испод скупштинског балкона дочека стотине хиљада замајаних Срба који ће у хорском трансу да узвикују његово име и презиме правећи на тај начин од њега свог лажног идола.
То је слика и прилика "наших" спортских "јунака".
Они којима заиста треба дати националне пензије су Србски ветерани, као и Србски проналазачи - освајачи награда на многим Међународним сајмовима патената чији проналасци би могли да уздигну Србију.
Да је памети, за Србске проналазаче а не за "наше" "врхунске" спортске "јунаке" би се говорило да су понос и дика Србије и у њих би се улагало, а из тог улагања би и Србија и Срби имали користи јер од "наших" "врхунских" спортских "јунака" ни Србија ни Срби немају ама баш ништа осим замајавања.
Додуше, са времена на време, неки од "наших" "врхунских" спортских "јунака", заједно са "обичним" грађанима, донирају новац у хуманитарним акцијама сакупљања новчаних средстава за особе којима су потребне хитне трансплантације органа, мада би пре свега држава Србија из буџета требала да финансира такве операције, јер кад већ држава Србија из буџета финансира операције промене пола једним болесницима онда би морала да финансира и операције пресађивања срца, бубрега или коштане сржи другим болесницама, јер не смеју једни болесници да буду повлашћенији од других, не смеју једни болесници да буду на терету Србског буџета а други болесници да зависе од успешности хуманитарних акција.
Прича о спорту и "успешним" спортистима као лажним идолима који служе замајавању Срба не би била потпуна када се не би споменули "навијачи" и "навијање".
По "завади па владај" принципу, Србима је Служба 1945. године потурила своје пројекте, два наводно ривалска спортска друштва "Црвену Звезду" и "Партизан", који су прозвани "Титовим близанцима", јер се Србима, по систему "изаберите од два зла горе" дозвољава да бирају између два наметнута избора где је намена и једног и другог да додатно дели већ подељене Србеи да их замајава.
Самим тим је јасно да су главни "навијачи" такође контролисани од Службе и да им је задатак да контролишу бесвесну масу којој је дозвољено да урлањем на стадионима и по дворанама празни своје нагомилане фрустрације, тако да су стадиони и дворане постали места на којима се изводе јавни ритуали налик на оне који су описани у књизи "1984" који се зову "Недеља мржње" и "Два минута мржње" а у којима се скандирањем парола, певањем песама и ношењем транспарената исказује мржња са сврхом каналисања личног незадовољства дела становништва према непријатељу да би се на тај начин отклонила опасност по режим.
За разлику од књиге "1984", на спортским "борилиштима" навијачи мржњу исказују према "непријатељу" који носи дресове других боја, док је све остало сасвим исто.
Осим тога, навијачи "Звезде" и "Партизана" себе представљају великим хришћанским верницима који не иду на утакмице кад је "велика субота", али зато пре и после "велике суботе" једни другима пусују исте Србске мајке, боду се ножевима, пале се бакљама, пуцају једни на друге и улудо губе своје животе зарад "вољеног клуба" јер су заведени нечим што се представља као Србско до те мере да себе неформално назива и једним од "стубова Србства" али са Србством нема додирних тачака већ служи за поделу и замајавање Срба.
У целој тој причи везаној за наводно ривалске клубове који деле и замајавају Србе, увек са својим запаљивим изјавама које доливају уље на ватру и додатно шире навијачки раздор учествују и сами спортисти који наступају за те клубове, као и функционери и руководиоци тих клубова.
Зато Срби, одбаците спортисте јер представљају лажне идоле, престаните да се замајавате масовним спортом који добро ником није заиста донео, и наравно обратите пажњу на своју физичку културу па зато вежбајте борилачке вештине да би могли да одбраните себе и своје ближње, јер у времену које долази - "умеће са лоптом" вам неће ни најмање помоћи.

КОМЕ ЈЕ СМЕТАО ХРАСТ СТАР 600 ГОДИНА?

Пре недељу дана је у Савинцима посечен храст стар 600 година и висок 40 метара јер је наводно представљао сметњу пројектованој траси аутопута.
Наравно да је прича како једно дрво смета траси аутопута пројектована за јавност и да представља чисто замајавање те да је аутопут и могао и морао да буде незнатно измештен да би се храст сачувао.
Коме је заиста сметао храст стар 600 година?
Сметао је онима којима сметају Србија и све оно што је Србско и што, попут овог храста, спада у Србску традицију.
Храст је сметао окупационом издајничком марионетском државном врху Србије који служи Бриселу а не Србском роду, и који Србе, методом "лонца за топљење", жели да да претопи у гејуропљане, па у склопу тог програма који спроводи удара на све стубове Србства - породицу, традицију, културу.
Храст, као један од симбола Србског Бога Перуна и култа светлости, је сметао и домаћој хришћанској цркви која себе назива српском, а која је одиграла више него срамну улогу у сечи овог храста.
Наиме, у својој мржњи према свему што представља аутентичну Србску традицију, хришћански преваранти су ни мање ни више него благосиљали сечу храста уз речи које је изговорио директор Патријаршијског управног одбора Стојадин Павловић:
"Важно је да се у овом случају религиозно одвоји од сујеверја. Храст не може бити ни црква ни светац. Храст се не може сматрати светињом. Светост припада људима јер су они освећени Духом светим. Мештани овог краја знају шта за њих представља овај храст.
Радоваће се и Земља и Небо ако овај ауто-пут да свој допринос побољшању животног стандарда и заустави опадање броја становника у овом крају."
Е па хришћански преваранти огрнути у црне мантије, тај храст је старији од огромне већине ваших цркава јер је највећи број ваших цркава никао по Србији тек у 19. веку и тај храст је и вреднији и светији од свих ваших хришћанских каменом зиданих манастира и храмова заједно.
Хришћански преваранти, како сте радили - тако ћете и проћи, па се сетите како сте својим срамотним благословом учествовали у сечи овог живог храста, а ви Срби немојте да наседате и да се узрујавате када, у предстојећем верском рату између хришћанских и исламских превараната који служе истом господару, будете видели како хришћанске камене храмове гута пламен, већ се сетите да су хришћанство и ислам за Србе једно те исто, сетите се и речи које је изговорио директор Патријаршијског управног одбора а које гласе да "Светост припада људима" што се може протумачити да Светост не припада каменим храмовима, и такође се сетите да хришћански камени храмови нису Србски већ хришћански, наднационални и да немају никакве везе са Србством.
Стари храст је посечен по ноћи, а зна се да само окултисти своје радње обављају под окриљем таме.
Несрећници који су га секли моторним тестерама су Србски изроди, најамници који су за обављање "посла" добили по 10 евра (уз додатак од по четврт леба и по једне сувомеснате конзерве због "тешког физичког рада"), јер је добро познато да би Србски олош за цену од 10 евра (и пун стомак) продао и оца и мајку и брата и сестру и децу а камоли посекао храст који је преживео толике векове.
Међутим, један од најамника (Драган Јовчић) је својом изјавом датом након сече храста опет скренуо пажњу на учешће домаће хришћанске цркве и њених свештеника у овом неделу.
Он је изјавио следеће: "Не бојим се малера, попови су то расчинили, а за 20 година би се храст и сам осушио јер је стабло било труло."
Значи, хришћански преваранти се баве и "расчињавањем".
Ништа чудно, јер то је иста преварантска екипа која, са времена на време, на своје противнике баци и по коју annathemu, па што се онда не би бавили и "расчињавањем".
Обзиром да су благосиљали сечу храста, не би ме изненадило да су најамницима окадили моторне тестере и попрскали их "светом водицом" и тако их "расчинили".
Међутим, каква је разлика између хришћанских превараната који "расчињавају" и разноразних других белих и црних магова односно превараната и преваранткиња који наивнима, уз добру новчану надокнаду, такође "расчињавају" све врсте чини, магија и враџбина које им је неко наводно набацио?
Никаква.
Преваранти су и једни и други, само што иза хришћанских превараната стоји домаћа хришћанска црква односно велика фирма за коју они раде, за разлику од ових других превараната који су индивидуалци и слободни стрелци.
Зато се и налазе у међусобном сукобу јер једни другима представљају конкуренцију у послу.
Осврнуо бих се и на други део најамникове реченице који гласи: "... а за 20 година би се храст и сам осушио јер је стабло било труло.".
Ово испада као да су они којима је храст сметао па су зато, уз благослов домаће хришћанске цркве, одлучили да га посеку у ствари и храсту и свима нама учинили услугу,  јер ето - храст је био стар и труо и они су на време схватили да је његова заштита узалудан посао и да није политичких марионета које о сечи храста доносе одлуку и да није хришћанских попова који такву одлуку благосиљају и да није најамника који "расчињени од малера" са "светим моторним тестерама" благосиљану одлуку спроводе у дело - храст би се наводно и сам осушио (али наводно тек за 20 година), па су тако сви они својим чињењем само убрзали природан ток ствари.
Чисто лицемерје и прање руку.
И на крају, да појасним термин "фирма" који сам употребио за домаћу хришћанску цркву.
За појашњење тога је довољно погледати функцију коју обавља хришћански преварант Стојадин Павловић, који је директор Патријаршијског управног одбора.
Шта ће уопште домаћој хришћанској цркви и њеној Патријаршији управни одбор и директор управног одбора???
Свакоме је ваљда јасно да су предузећа она која имају управне одборе и директоре, самим тим свакоме треба да буде још јасније да је домаћа хришћанска црква у ствари једно велико предузеће, тачније речено - домаћа хришћанска црква, уосталом као и свака друга хришћанска црква, је велика криминална фирма која је заснована на продавању магле и која живи од продавања магле својим верницима, јер да вас подсетим, хришћански преваранти су пастири својим наивним овцама, а као што сви добро знамо - док има оваца дотле биће и млека и вуне...а и меса.
А где је ту духовност? - питаће се неко.
Нема духовности, нити је икакве духовности код хришћанских превараната икада и било.
Код хришћанских превараната има само много лажи и много превара са циљем расрбљавања Срба.
Браћо Срби и сестре Србкиње, што пре то схватите и што пре прогледате - Србству ће бити лакше да се поново уздигне.

ПОРЕКЛО НАВОДНИХ ХАЗАРА

У последњих пар година су се могле чути и прочитати разне теорије везане за наводне Хазаре - од тога да су они монголско-турско племе, па до тога да или самостално владају светом, или владају светом у име изфантазираних рептила.
Међутим, све те теорије су потпуно промашене и представљају празне приче, јер истина о наводним Хазарима је скроз другачија.

Наводни Хазари не могу никако да буду монголско-турско племе, из разлога што немају изглед и црте лица које су карактеристичне за Монголе.

Наиме, наводни Хазари су описивани као народ светле боје коже, црвенкасте косе и плавих очију; у кинеској хроници T'and-shu су описани као високи, црвене косе, црвеног лица и плавих очију, док арабски хроничар Ибн-Саид ал-Махриби пише да им је кожа бела, очи плаве, коса црвена и да су им тела крупна. 

Ови описи јасно показују да наводни Хазари никако не могу бити Монголи, а са друге стране је јасно да Србска раса има све наведене физичке карактеристике које се приписују наводним Хазарима (бела и светла кожа, црвена коса, плаве очи, висока и крупна тела).

1300. године наводни Хенрих фон Нојштат пише да су Хазари људи Гога и Магога, а у наводној средњовековној Немачкој (кажем наводној јер је Немачка настала крајем 19. века и није постојала у средњем веку) Хазаре називају црвеним јеврејима са црвеном косом и брадом.

Термин јевреј је термин који је измишљен у средњем веку, пре пар стотина година, јер у време када је наводно живео Исус није било никаквих јевреја, већ је наводно било наводних Јудејаца, а сам термин јевреј се везује за Хазаре, односно Ашкеназе који су су у средњем веку живели и Европи, а који никада нису живели у Јудеји. 

Што се тиче поменутог назива за наводне Хазаре који гласи "људи Гога и Магога" - ту треба разјаснити на шта се тачно он односи.

Званична лажна историја за Гога и Магога претпоставља да се ради о монголским племенима, што је опет погрешна теза.

Магог се спомиње у Библији и он је наводно Јафетов син, односно унук наводног библијског Ноја, који је заједно са својим синовима Јафетом, Семом и Хамом, и њиховим женама, успео да преживи велики потоп.

Наводно од Јафета, Сема и Хама потичу сви садашњи народи света, односно сви садашњи народи наводно представљају њихове потомке, па се сви народи света деле у три групе народа које су назване по Нојевим синовима.
Тако по званичним поделама имамо "јафетидску" групу народа, "семитску" групу народа, и "хамитску" групу народа.

Наводни Јафет, Магогов отац, је у овој причи битан, јер наводно Срби представљају његове потомке, па у Изороду (Изироту, Постању) Јафет представља Србе.

О Србима као Јафетовом потомцима пише и Мавро Орбини, који у свом делу "Краљевство Словена" каже: 
"Словени (Срби) као потомци Јафета, старијег Нојевог сина...".

О Србима као потмцима Јафета говоре и страни писци Samuel Hazzard Cross и Olgerd P. Sherbowitz-Wetzor, као и католички свештеник, доминикац фра Винко Прибојевић (који Србе назива измишљеним именом Словени).

Када се све ово има у виду, онда  је јасно да ни Магог не може бити никакав Монгол, већ да Магог као Јафетов син наводно представља или директног или побочног Србског предка.

Араби такође помињу Гога и Магога, па тако арабски назив за Гога и Магога гласи Је'џуџ и Ме'џуџ, и у тој њиховој причи Је'џуџ и Ме'џуџ представљају два народа или племена која се појављују са истока пред кијаметски (судњи) дан, и који пустоше муслиманске земље, а које ни "васкрсли" Исус тј. Иса (како га зову муслимани) неће моћи да заустави.
Међутим, у називима Је'џуџ и Ме'џуџ се налази "џуџ", а "џуџ" невероватно подсећа на један од погрдних назива за Србе који гласи "џуџа".

Наравно да и Ноје и Јафет (као и остали Нојеви синови и унуци ), и арабска прича, представљају измишљотине и подметачине Србској раси, јер су Србска раса и Србска цивилизација старије од ових измишљених библијско-кур'анских протагониста.
Ипак, остало је званично записано да Срби спадају у "индо-европску" групу народа (тачније евро-индијску јер се Србски ген из Србије ширио и по Европи и ка Индији - управо као што су европска истраживања хаплогенома потврдила да је хаплогеном Н1А1 најзаступљенији у делу мушке Србске популације и да се седиште тзв. лажно назване индо-европске цивилизиције налази на Балкану, у Србији), чији изворни назив гласи "Јафетиди".

Да се вратимо на порекло наводних Хазара.

Наводно се њихова држава простирала између Каспијског језера и Црног мора.
Међутим, на тим просторима су, у време наводног постојања хазарске државе од 7. до 10. века н.е., живели Скити, чија Скитија се простирала од Дона на истоку до Дунава на западу. 

Ко су били Скити?

Званична лажна наука нам не открива идентитет Скита, већ Ските дефинише као номадски народ, и Скитима званична лажна наука означава сва номадска и лутајућа племена.
Међутим, Јосиф Флавије за Ските, као и за већ поменуте Гога и Магога каже: 
"Магог оне који живе у њему зове Магогити, а који су од Грка названи Скити".

Пошто смо већ видели везу наводног Магога, сина Јафетовог, са Србима, и пошто су се Магогитима називали Скити, из тога јасно произилази да Скити имају везе са Србима, односно да су Скити у ствари Срби.

Да је тако, говори нам и само име Скити, које је настало из Србског глагола скитати, што се савршено уклапа у причу о скитачком, номадском, лутајућем народу.

Скитија се такође помиње под називом Сарматија, јер је име Сармати заменило име Скити.

Сармати се као назив употребљавало до 11. века н.е., и за Сармате је записано да су живели око Кавказа, Црног мора, Дона и Дњепра, па да су се касније раширили до Висле и Дунава, али нам званична лажна наука не открива идентитет Сармата.

Писац, историчар и лингвиста Павел Јозеф Шафарик (1795-1861), који је у свом делу "О пореклу Словена" истакао тврдњу да су сви Словени првобитно називани Србима, је у истом делу о Сарматима написао следеће: 
"Сарматски народ - то су Сирби", а такође је у свом делу приложио цитат једног католичког бискупа из 10. века који је записао: 
"За Сармате се каже да су се у то време звали Сирби".
Као што видимо, нигде ту нема ни помена Хазарима, Хазарији, Хазарстану, а одређени покушаји углављивања Хазара као монголско-турског племена од стране званичне лажне науке пропадају због описа тих наводних Хазара, где се види да расне и физичке карактеристике којима су описани не могу да припадају Монголима већ Србима, као и што повезивање монголско-турског племена са "људима Гога и Магога" нема никакву основу, јер је Магог, као син Јафетов, повезан са Србима, као што су са Србима повезани и Скити (Сармати) који су називани Магогитима.

Чак и Артур Кестлер, писац књиге "Тринаесто племе" која говори о Хазарима наводи да су наводни Хазари дошли са реке Волге и Кавказа, а не са реке Јордан и Канана.
Јасно је да су Сармати, односно Скити, некада били Срби, и то је оно што нам званична лажна наука свесно прећуткује из разлога што је право порекло наводних Хазара, тј. некадашњих Срба а потоњих Скита (Сармата), проузроковано искључиво одпадништвом од Србства због лажне религије .

Званично, наводни Хазари су пре примања јудаизма обожавали једног бога по имену Тенгри, коме су у ритуалима жртвовали коња.

Пошто случајности не постоје, и пошто смо већ видели да су наводни Хазари у ствари Скити, због тога не треба да изненађује готово истоветан запис везан за жртвовање коња који је оставио Страбон: 
"Меса-Гети су веровали у једног бога коме су као жртву приносили коња".

Меса-Гети је један од назива за Ските, односно људе Гога и Магога, а Херодот за Меса-Гете каже да су "скитско племе".

Поједини историчари кажу да је жртвовање коња богу било својствено свим Србским племенима тог доба, али оно што нам такви историчари прећуткују је чињеница да је такво веровање и да су такви ритуали били веровање и ритуали искључиво одпадничких Србских племена, који су управо због накарадних обичаја и веровања прогнани из Србства, јер само одпад од Србства може да ритуално жртвује животиње некаквом богу.

Самим тим је јасно да су Скити некада били Срби, који су приносећи крвне жртве постали поклоници култова таме, па су зато протерани из Србства и осуђени на номадски, скиталачки, луталачки живот, те су зато прозвани Скитима.
Такође, један од синонимних назива за Ските је Скоти (у једнини - Скот), тако да су Скоти, као одпадници од Србства, погрдно названи скотовима.

Но тај сининимни назив за Ските који гласи Скоти, а који је као погрдан назив додељен одпадницима протераним из Србства, такође асоцира и на Шкоте.
Званична лажна наука нам говори да су Келти (у које спадају данашњи Шкоти, Ирци, Велшани) насељавали простор Србије пре него што смо се ми Срби наводно доселили.
Наравно да је прича о досељавању Срба у Србију један фалсификат који је разбијен у парампарчад, и зато право питање треба да гласи: ко су Келти (као и ко су Германи, Романи, Скандинавци...?), а не ко су Срби.
Да су Хрвати, Црногорци, Македонци и "Бошњаци" у ствари некадашњи Срби - то је сваком касветном кристално јасно.
Иста је ствар и са Келтима.
Келти су такође некада били Срби, па су протерани из Србије и Србства.
Конкретно, Шкоти су пореклом Скити, односно Скоти, и та тврдња о њиховом скитском, тј. скотском, односно скотовском пореклу је изречена и написана од њих самих.
Наиме, у Шкотској је 5. априла 1320. године издат документ под називом Арбротска декларација (Declaration of Arbroath).
Арбротска декларација је била наручена и потписана од стране осморице шкотских ерлова и тридесет једног племића, укључујући представнике породица Ситон, Синклер и Грејем, и у том документу је дат приказ историје Шкота од њиховог порекла из Скитије и тамошњег преобраћања у хришћане под "светим" Андрејом.
Ствари су апсолутно јасне, и иако лажна званична наука Шкоте сврстава у Келте - Шкоти документовано сами за себе тврде да пореклом нису Келти већ Скити, тј. Скоти, односно скотови, одпадници од Срба.
Ирци, које лажна званична наука попут Шкота проглашава Келтима, такође нису Келти већ одпадници од Србства који су наводни хазарски а у ствари скитски тј. скотски, скотовски ритуал жртвовања коња практиковали и приликом церемоније крунисања свог краља.
Они би тада једну кобилу жртвовали и скували у води у којој би се новоустоличени краљ купао, пијући истовремено ту чорбу и једући месо жртвоване животиње.
Такође би се новокрунисани краљеви код Шкота и Ираца приликом церемоније крунисања и ритуално венчавали са богињом.
Што се тиче Велшана, који су такође од стране лажне званичне науке проглашени Келтима, њима се држава зове Wales, и више је него очевидно је да је то име узето по Валесу / Велесу, који је називан скотји бог.
Према томе, скот представља синоним за животињу, па сада постаје јасније зашто су одпадници који су протерани из Србства називани скотовима - разлог томе је деградација од свесног Србина на ниво скота, односно животиње.
Цела ова прича о одпадницима протераним из Србства подсећа на причу о прогнаним јеврејским племенима, попут племена Дан које је дошло до Ирске славећи богињу Дану - Даницу.
Обзиром да су јевреји (као и Хазари) измишљена категорија, самим тим никаква Јудеја није постојала и никаква измишљена јеврејска племена из ње нису могла бити прогнана.
Права истина гласи да је Србија та наводна Јудеја, а фалсификована званична лажна наука данас наводним Хазарима назива управо одпадничка Србска племена која су протерана из Србије и Србства.
Такође, лажна званична наука повезује наводне Хазаре са наводним јеврејима, и занемарује чињеницу да наводни јевреји сами себе народним именом називају Ибрис, што прочитано на њихов начин, са десна на лево, даје реч Сирби, а јасно је да су Сирби у ствари Срби, те да су наводни јевреји и наводни Хазари само једни од многобројних одпадника од Србства, и да су имена јевреји и Хазари само неке од измишљених категорија званичне лажне науке.
Међутим, велика већина данашњих Срба су само неми посматрачи или преписивачи и преносници туђих лажи, које највише одговарају онима који су их измислили и пласирали са једним јединим циљем - да се не сазна њихово право порекло.
Зато данас имамо ситуацију у којој уместо да се на "Хазаре" и остале беле одпаднике од Србства гледа као на нижу сорту коју су наши преци прогнали из Србства и назвали скотовима, на њих се, због материјалистичког погледа на свет у модерних Срба, гледа као на "успешне" који поседују гомиле новца и злата, па се модерни Срби све више клањају новцу и злату, иако новац представља само једну врсту шарене лаже (безвредни шарени папир), док злато представља само један од неплодних, па самим тим и безвредних комада земље.

САМО ЈЕ СМРТ СИГУРАН ПОСАО

Годину 2003-ћу, односно 7511-у по Србском календару, сам провео у Бачкој Тополи, јер сам тамо био у војсци.

У Бачку Тополу сам стигао у марту месецу те године, и када сам у касним вечерњим сатима изашао из аутобуса, прво што ме је дочекало је био несносан, тежак, интензиван смрад који је притискао цели град.

Исти такав смрад се појављивао сваке наредне вечери, и кад год би се по касарни распитивао шта то тако смрди, добијао би одговор да се ради о Жибелу и о смраду из Жибела.

Шта је Жибел?

Званично је Жибел фабрика за прераду животињског одпада, а незванично круже информације да Жибел од једног дела животињског одпада прави виршле и паштете које завршавају у исхрани лешоједа.

Наравно, у тренутку када сам први пут чуо за Жибел, ја о томе нисам знао ништа, али је сигурно да делови закланих животиња који се називају одпадом свакако завршавају у лешоједској исхрани - ако не директно путем виршли и паштета, онда кроз друге продукте јер фабрике за прераду животињског одпада се баве производњом хране за животиње, што такође представља велику опасност за људе, зато што људи на тај начин индиректно, преко животиње конзумента, уносе штетне материје у свој организам, па поред штете која може бити проузрокована индиректним путем, постоје и директне последице по животиње конзументе у виду многих болести, попут болести лудих крава и прионске болести, које се могу пренети и на човека тако да укупан биланс штете по човека бива вишеструк.

Такође, Жибел није једина фабрика за прераду одпада од покланих животиња (односно ублаженим термином - кафилерија) која припада саставу индустрије смрти (прехрамбене индустрије меса и месних производа) у Србији, но Жибел сасвим добро послује, и у њему се месечно преради 1.500 тона тзв. кланичног одпада, што представља половину капацитета те фабрике, а што значи да на годишњем нивоу Жибел прерађује 18.000 тона, што опет значи да дневно кроз тај део индустрије смрти прође 50 тона одпадних делова од закланих животиња.

Сада, када имам све ове податке, потпуно ми је јасно зашто су вечери и ноћи у Бачкој Тополи биле неиздржљиве од смрада, јер онај ко то није осетио не може уопште ни да замисли како смрди 50 тона дневно прерађених делова од покланих говеда, свиња, кокошака, пилића и риба...

Мој блиски сусрет са Жибелом се десио током лета те године.

Наиме, у склопу касарне се налазила војна економија, над којом команда касарне није имала никакве ингеренције јер је војна економија припадала Војној Установи "Дедиње".

На војној економији су радила цивилна лица, махом локалци - Срби и Мађари, а у склопу економије су се налазили повртњаци, воћњаци, као и фарма за товљење свиња.

Све са војне економије, и воће и поврће и свиње, припадало је ВУ "Дедиње" која је тим истим воћем и поврћем са те војне економије, као и са осталих војних економија које су биле под њеном ингеренцијом, снабдевала војне кухиње и војне кантине и на тај начин је окретала новце и згртала добит.

Колико сам успео да скапирам, реч је била о препродаји хране од стране те војне установе самој војсци Србије (тј. војсци тадашње Србије и Црне Горе), и у сваком случају пословање ВУ "Дедиње" је била мутна и никад истражена радња, која је свакако служила за богаћење појединаца који су били на њеном челу, а да је тако сазнао сам касније, пред одлазак из војске, када сам од запослених са економије чуо да је на неком назови тендеру ВУ "Дедиње" куповала холандски семенски кромпир по знатно скупљој цени од домаћег семенског кромпира, који је такође био у понуди.

Што се тиче фарме свиња са војне економије, она је у то време, за рачун ВУ "Дедиње", испоручивала утовљене свиње суботичкој индустрији смрти, тј. "Кланици и Индустрији меса и месних прерађевина 29. новембар", која је остала запамћена по свом слогану "царство добре хране" под којим је продавала лешеве и прерађене лешеве покланих животиња.

Колики је тачан капацитет фарме био, то заиста не знам, али рекао бих да је у питању неких 200ак свиња, над којима је спровођен убрзан тов јер су непрестано кљукане и помијама из војне кухиње и тонама концентрата допреманог шлеперима.

Међутим, на фармама се дешавају разне ствари, па је током лета свиње напала болест која се зове "црвени ветар", и убрзо су кренула и прва угинућа.

Једног поподнева су радници са економије позвали дежурног официра касарне телефоном, те је након разговора он дошао код нас и питао да ли међу нама има један добровољац који би отишао на економију и помогао да се угинуле свиње натоваре на трактор и одвезу у Жибел?

Јавио сам се без да много мислим, јер као прво нисам гадљив, као друго током свог живота сам виђао и имао додир и са људским лешевима - па ми свињски лешеви неће представљати никакав проблем, као треће пружа ми се могућност да изађем из касарне и као четврто могу коначно да видим шта је Жибел и шта се тамо дешава.

Отишао сам на економију и видео неколико угинулих свиња испечатираних црвенилом које је представљало манифестацију "црвеног ветра", па сам одмах питао двојицу радника са економије зашто лепо не ископају неку рупу, убаце свиње у њу, налију кречом или спале, као што се то обично ради са животињама угинулим од епидемије, на шта ми је један од њих одговорио како они то не раде већ морамо свиње да одвеземо у Жибел, у коме ће их обрадити онако како треба.

У реду, натоварили смо угинуле свиње на тракторску приколицу, и кренули до Жибела.

Мислио сам да ће се угинуле свиње у Жибелу или спалити или уништити неком другом методом прописаном за животиње које су угинуле од заразних болести, али сам гадно погрешио.

После једно 15ак минута труцкања смо стигли до улазне капије Жибела, сишли смо са трактора због легитимисања, ова двојица радника са економије су наставили трактором даље у Жибел, док мене портир није хтео да пусти унутра зато што сам војник па ми је приступ забрањен, али ми је рекао да могу да останем код њега у портирској кућици и да их сачекам.

Ја сам му саопштио да сам сам из касарне послат да бих помагао у утовару и истовару угинулих свиња, и питао га како ће сада они то без мене да ураде, а он ми је одговорио да не треба ништа да се бринем јер има ко ће то да ради у самом Жибелу, а да ова двојица морају након истовара да оду до управне зграде и да тамо попуне и овере документацију о предаји свињских лешева, да би тако попуњену и оверену докуметацију касније предали својим претпостављенима (ВУ "Дедиње").

Иако ме је копкало шта се дешава у самом Жибелу, нисам имао никаквог другог избора него да останем у портирској кућици, па сам са портиром кренуо у причу на чијем почетку је он испитивао мене одакле сам, кад се "скидам", како ми се чини Бачка Топола итдитд, а онда сам ја кренуо њега да испитујем у вези са Жибелом.

Прво сам га питао да ли ће ове свиње које су угинуле од "црвеног ветра" бити искречиране или спаљене, на шта ми је портир одговорио да се у Жибелу ништа не залива кречом и не спаљује.

На моје следеће питање које је гласило "шта се онда ради са заразним угинулим свињама?", он је кренуо да ми објашњава цео процес - прво се те угинуле заразне животиње (или у другом случају, одпад од покланих животиња) стављају у коморе за дехидрацију, у којима се под одређеним притиском, одређеном температуром и одређеном влажности ослобађају свих телесних течности и суше, након чега се ваде из тих комора и тако дехидрирана крта тела угинулих заразних свиња се мељу и претварају у прах, након чега се од тога прави месно-коштано брашно (производ који спада у допунска протеинска хранива и који се добија процесом прераде костију и меких нејестивих споредних производа закланих свиња и живине).

И наравно, то нису сви производи који се праве у Жибелу, јер Жибел другачијим процесом обраде производи и брашно од хидролизованог перја живине (добија се хидролизом сировог перја заклане живине и спада у допунска протеинска хранива), и крвно брашно (које се добија процесом прераде крви закланих животиња), и техничку маст (која се добија топљењем нејестивих споредних производа закланих свиња и живине и која се користи у исхрани свиња и живине).

Захвалио сам се портиру на одговору, али сам и даље инсистирао на питању о угинулим зараженим свињама које смо допремили са војне економије, јер ми уопште није било јасно како је могуће да се такве заражене лешине прерађују у храну којом ће се хранити друге животиње, на шта је портир Жибела рекао да нема никакве везе што су оне заразне и да то не бих никада ни питао када бих знао колико других заразних угинулих свиња, говеда, кокошака и риба из свих делова Војводине стигне дневно у Жибел на прераду, па ми је још рекао да у Жибел стиже и одпад из кланица (крв, перје, кресте, кљунови, очи, нокти) и рибара (крљушт, утробе), те да највише угинулих риба стиже из многобројних рибњака које држи бивши фудбалски судија и функционер Радисав Рабреновић, и да се сушењем и млевењем целих угинулих риба или делова риба добија рибље брашно.

"Значи, све се то меље и прерађује???"
"Све се меље и прерађује, нема ништа за бацање."

"А смрад који се осећа ноћима, он потиче од тога?" - гласило је моје последње питање.

"Смрад потиче од процеса прераде цркнутих животиња или делова покланих животиња." - гласио је његов последњи одговор.

И тако, након тога су се појавила двојица радника са економије, попео сам се на тракторску приколицу и у касарну сам се вратио са шокантним сазнањем, почевши да схватам како једним својим делом функционише индустрија смрти.

Протоком година сам увидео да је индустрија смрти све јача и јача, а да су лешоједи све несвеснији и несвеснији, те да појма немају о томе да једу лешеве који су товљени прерађеним лешевима.

Наравно да и товљење животиња биљном храном не оправдава са моралне, етичке и пре свега духовне стране човеково ждерање лешева, али у индустрији смрти не постији никакав одпад, па и оно што се назива кланичним одпадом од покланих животиња се прерађује и користи у једном морбидном ланцу исхране чију последњу карику представња посрнули човек, који је деградирао на ниво лешоједа.

У том морбидном ланцу исхране не профитирају ни хришћани који се након поста омрсе делом животињског леша који називају буткицом или плећкицом; не профитирају ни нутриционисти који сматрају да је здраво да се месо закланих животиња користи у човековој исхрани; не профитирају ни спортисти који једу искључиво "посно" месо да не би свом драгоценом телу додали који посто масноће више; не профитирају ни прождрљивци који сматрају да је у данашње време ствар престижа имати на свом асталу што скупљи комад леша; не профитирају ни они који су у заблуди да живе у традицији и који због тога животиње сматрају само укусном храном за свој стомак; не профитирају ни они који у налетима "инспирације" сликају тањире пуне са испеченим деловима лешева или сликају испечене животињске лешеве набијене на колац, па затим такве слике објављују по друштвеним мрежама јер немају ништа паметно да кажу и покажу; не профитирају ни они који су заведени лажном теоријом еволуције због које сматрају да се човек као врховни предатор налази врху ланца исхране, иако је по тој лажној теорији еволуције човек настао од мајмуна који је биљојед; не профитирају ни они који су затровани лажном науком па због тога на вегетаријанце и вегане гледају као на друштвену аберацију која одбија да се покори наметнутој ненормалности...

Сви они су у ствари губитници, а једина која у морбидном ланцу исхране профитира је индустрија смрти, јер у систему у коме живимо, а који су многи добровољно прихватили - само је смрт сигуран посао.

Да не би било забуне и да Срби који читају овај текст не би помислили да је мени више стало до животиња него до Србске расе и Србског рода, казаћу само да ми Срби имамо изреку "ради добро - па ти се лоше врати, а ради лоше - па ти се врати још горе", и зато нам се враћа управо онако како радимо, јер Срби су ритуално жртвовање животиња за разноразне празнике и свакодневно ждерање животињских лешева преузели од нижих раса, па су тиме су прекршили Божији закон и сами су себе од Свесних спустили на ниво несвесних.

"СВЕТО СРЦЕ" И НАВОДНИ ПОЗИТИВЦИ

У последње време гомила мушко / женске несвесне масе на интернету пише о позитивности, о позитивним мислима, о позитивном начину размишљања, о великим позитивним променама у читавом свету.
Они обично на крају свог "позитивног" текста поставе слику са знаком срца начињеним прстима, само да би свима показали колико су сигурни у то што пишу и причају.
Показивање симбола срца је преко ноћи постало хит, међутим, слабо ко зна одкуда се тај симбол појавио и одакле вуче своје корене.
Симбол срца је наменски, као уосталом и већина симбола који су у модерно време постали општеприхваћени, сервиран од стране окултиста несвесној маси која га је без икакве дубље промисли оберучке прихватила.
Срце као симбол има своје дубоке корене (помиње као један од Семирамидиних симбола, затим се доводи у везу са наводном нордијском "мајком земље, мајком расе, чудом љубави нордијске мајке душе"), али мени су најзанимљивија срца која се виде на језуитским приказима "девице" Марије.
Управо у западном хришћанству срце ужива култни статус, па тако наводно "свето срце" представља део "духовности" западног хришћанства.
Култ "светог срца" односно "светог срца Исусовог и непорочног срца Маријиног" је везан за папску калуђерицу Марију Маргарету Алакок која је живела у 17. веку.
Култ "светог срца" постоји и данас, и њега подржавају језуити, а папе су покровитељи тог култа.
Потпуно је јасно да иза ове помаме за показивањем симбола срца стоје окултисти, јер симбол срца, у контексту у којем се промовише, представља само материјалистички облик љубави која самим тим и није љубав, јер у себи не садржи ништа духовно.
Најиритантније од свега је то што несвесна маса након своје интернет приче о позитивности и позитивном погледу на свет, запечаћеном окултним симболом срца, огладни а потом седне за астал и крене да прождире конзервирану туњевину или гриловано месо закланих животиња, чисто да би надокнадила сву ону изгубљену енергију коју је потрошила ширећи "позитивност" преко интернета.
Након што се наједе лешева, несвесна маса ће поново сести уз свој компјутер, и без икакве гриже савести ће наставити да држи предавања о "позитивности", показујући на крају свог излагања симбол срца.
У несвесну масу спадају хришћани који посте да би се постом наводно "прочистили" и "узвисили", а затим када се пост заврши, они тако "прочишћени" и "узвишени" себе награде месом животиња које су ритуално жртвоване клањем у част хришћанског лажног бога, односно ђавола који захтева крвне жртве, а коме се хришћани клањају.
Не каже се џабе "какви свеци - такви верници", па тако имамо пример лажног хришћанског свеца Томе Аквинског који се залагао за убијање животиња, и који је објавио да је наводним "Божијим провиђењем убијање животиња дозвољено јер животиње немају душу.".
Можда ће се већина сложити са том констатацијом овог лажног свеца, али се питам шта ће сви они који се слажу са тиме рећи на то што је он, у истој прокламацији, написао да и жене немају душу?
Такође, шта рећи на његов следећи текст, који се односи на "јеретике", под којима је сматрао све оне који не признају превласт западног хришћанства:
"Са једне стране, то је грех, због којег они (јеретици) не само да треба да буду изоштени из Цркве, већ треба да буду изоштени из света смрћу. Као што фалсификатори новца и други чинитељи зла бивају од стране секуларне власти осуђени на смрт, тако постоји много више разлога да јеретици буду не само изопштени, већ и да се усмрте."
На основу мишљења лажног хришћанског свеца Томе Аквинског је касније објављено да ни Индијанци, попут животиња, немају душу, и да је зато дозвољено да се Индијанци убијају и истребљују.
Са истим оправдањем, у хришћанским земљама се данас животиње могу убијати (у кланицама и у лову) и мучити (у научним експериментима), па би хришћани требало да преиспитају своје хришћанство, као и своје ставове и поступке проистекле из хришћанства, а пре свега би хришћани требало да на уму увек имају следеће речи које се налазе на самом почетку књиге у коју се куну, тј. библије.
Те речи се у потпуности косе са свим изопаченим хришћанским причама о животињама које наводно немају душу, и које треба да служе искључиво за храну и за мучење:
"Ево дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи и сва дрвета родна што носе семе; то ће вам бити храна".
У несвесну масу спадају и сви они "нутриционисти" који причају празне приче и продају маглу о здравој исхрани, под којом подразумевају једење меса убијених животиња које по њима наводно доприноси човековом здрављу.
У несвесну масу спадају и сви они спортисти који су робови свог физичког изгледа, и који због свог физичког изгледа оправдавају прождирање меса, док истовремено у потпуности занемарују чињеницу да постоји огроман број успешних спортиста вегетаријанаца и вегана.
Спортистима који спадају у несвесну масу много веће зло од ждерања лешева представљају шећер и бело брашно. 
Спортистима који спадају у несвесну масу месо убијених животиња не представља никакав проблем, јер га ждеру пуно, много и често.
Штавише, спортисти који спадају у несвесну масу паметују о "здравој исхрани" и препоручују прождирање убијених животиња, које у њиховом накарадном виђењу ствари не представљају лешеве него извор протеина.
У несвесну масу спадају и сви њу ејџ "учитељи" и њу ејџ писци, који пишући своје књиге и интернет чланке промовишу наводну позитивност, као и наводну трансформацију свести, иако се у стварности нису помакли од стадијума лешоједа, а једино што се у целој тој њу ејџ лажној саги трансформише није њихова свест, нити свест њихових следбеника, већ трансформацију доживљавају искључиво банковни рачуни промотера њу ејџ лажи.
Уз то, ови њу ејџ "учитељи", у највећој мери, као један од видова своје "позитивности" подржавају и подстичу хомосексуалност као и бисексуалност, и то због свог погрешног тумачења инкарнација из прошлих живота.
Наиме, они верују да је неко педер или лезбејка само зато што је у прошлом животу био особа супротног пола, па су се остаци и утицаји прошлог живота задржали у мозгу и свести дотичне особе у њеном садашњем животу. 
Претпостављам да ти исти њу ејџ "учитељи" на исти начин оправдавају и нечије полно општење са животињама, верујући да је та особа у прошлом животу била животиња, па се тај утицај задржао у мозгу и свести те особе у њеном садашњем животу. 
То су тешке глупости које представљају болесна оправдавања за болести уз помоћ злоупотребе термина "прошлог живота", јер очигледно је да њу ејџ "учитељи" не знају да ако је неко једном био мушко - он је мушко у сваком наредном животу, и обратно, ако је нека једном била женско - она је женско у сваком наредном животу. 
Међутим, у данашње време се све могуће негативности и болести подмећу као позитивности и нормалности.
Стога њу ејџ "учитељи" имају своју публику која гута, и без речи прво прихвата а затим шири лажи лажних учитеља, не схватајући да ће им свест, којој је од стране лажних учитеља обећана трансформација, у једном тренутку заиста доживети трансформацију, али да се та трансформација њихове свести неће одвијати у правцу просветљења, као што им је обећано од стране лажних учитеља, већ ће се трансформација њихове свести одвијати у правцу чистог лудила.
Целокупна несвесна маса је подржана докторима и новинарима који се налазе на платном списку система, и који свакодневно врше пропаганду пишући новинске и интернет чланке, попут оног најбаналнијег у коме су тврдили да је "комад хлеба намазан свињском машћу здравији од млечне чоколаде", до оних који наводно представљају озбиљне научне радове попут студије Медицинског универзитета из Граца.  
Сви ми знамо да чоколада није здрава, али тврдња да је растопљена маст закланих животиња здрава за децу не представља ништа друго већ сатанску пропаганду иницирану од стране индустрије меса и месних прерађевина, тј. прехрамбене индустрије смрти, јер да није тако онда новинари не би писали глупости о томе како је нездрава свињска маст наводно здравија од нездраве млечне чоколаде, већ би написали једноставну и просту истину да је, нпр. јабука здравија од млечне чоколаде. 
Што се тиче студије Медицинског универзитета из Граца ту је већ реч о добро финансираној подметачини, која за циљ има повећање профита прехрамбене индустрије смрти, као и проглашавање нормалних особа за ментално лабилне, и то из једног јединог разлога - зато што одбијају да једу лешеве који се ублаженим термином називају месо.
Но као што сам већ рекао, и доктори и новинари се налазе на платном списку система, и као такви заједно раде за истог газду.
Цела прича о "позитивности" која долази од стране несвесне масе је у потпуности врло плитка и пре свега лицемерна бесмислица, јер не може се писати и причати о позитивности, позитивном размишљању, уздизању свести, промени света и истовремено јести месо убијених животиња. 
То једно са другим апсолутно не иде заједно.
И зато даме и господо "позитивци", и даме и господо продавци магле о здравој исхрани, за почетак престаните да прождирете лешеве убијених животиња, па ће ваша прича можда добити на уверљивости.
Престанак једења меса закланих животиња вас неће учинити паметнијим, али ћете тим чином учинити велики морални, етички, духовни и прави позитивни корак у вашим животима, јер Ствараоц је човеку доделио морални, етички и духовни задатак да буде контролор наше планете а не лешинар.  
Схватите да не можете да причате своје "позитивне" приче док у исто време једете лешеве убијених животиња.
Тачније, можете и да наставите то да радите, као што сте то и радили на сав глас свих ових година, али ћете пре или касније налетети на некога попут мене, који ће се на ваше приче о "позитивности" само насмејати и рећи да због такве "позитивности" и због таквих "позитиваца" наша планета пропада, јер позитивност и љубав су много више од онога што представља окултни симбол срца који ви показујете својим прстима.