КО ЈЕ НАПАДАО СВЕТЛАНУ ЛЕВ-АШОВ?

“Nakon svakog napisanog poglavlja, u knjizi, oni su je nemilosrdno napadali.

Naravno tu je bila moja zaštita, ali čak ako i muškarac nosi neprobojni prsluk, metak ga pogodi u lice, odbacuje metar, ostavljajući modrice po celom telu. Ako na telesni oklop , meci padaju neprestano, iz dana u dan, iz godine u godinu, ne treba objašnjavati posebno, i kada uzmete u obzir da su "meci" svi različitog

kalibra, i da neprijatelji čekaju u svakom trenutku. Nanošenje udara, na nezaštićeno mesto, koje se pojavljuje svaki put, čim postoji i bilo kakva emocija, otvarajuci zaštitu......Svaki put kada su napadači vršili udare, Svetlana je pretrpela udare da nije mogla da se pomeri......Samo da ne bi na vreme mogla da prenese istinu o dogadjajima iz tih vekova. Bio je to jak udarac u proleće, ali tada sam bio u stanju da spasim Svetlanu od neprijatelja, jer su joj mogli jako povrediti pamćenje i um. Skoro dva meseca,njenog života, su bili izbrisani, da nisam bio u stanju da zaustavim ovaj proces, njena memorija bi bila izbrisana u

potpunosti..... Tada sam bio u stanju , ne samo da prekinem brisanje njene memorije , već I da povratim skoro sve izbrisano. I tu nije stala Svetlana, čim je bila sposobna za rad, ponovo je sela za kompjuter i počela da piše nova poglavlja, stalni stres, i silni udari u njene oči, ona je bila skoro slepa...Čim je bila u stanju da sedne za kompjuter i osetila se oporavljenom, dolazile su njene vizije. Ona je pisala.....pisala....Tako su dolazila na svet poslednja poglavlja, bila je toliko uplašena da nema vremena da završi poslednja dva poglavlja u svojoj knjizi. Posle dogadjaja od ovog leta i drugih naših akcija koje su imale za cilj da spreče tamne da zalupe vrata ubijenim i ostatku sveta., počeli su da nas neprestano TUKU.........Poslednji put smo imali ozbiljan rad koji smo priveli na sam kraj, krajem oktobra 2010 god, kada je Svetlana skupila svu snagu da izdrzi do kraja. Uspeli smo da unistimo opasan sistem, koji su pripremili paraziti-tamni. Nakon toga, RITAM ZLA,GOTOVO JE BIO BEZ ZAUSTAVLJANJA.....Narocito noću, bili smo u stanju da se opustimo tek pred zoru, nismo ni ona ni ja imali sna,ni predaha...........Jer zlo oslabi na svetlosti....I tako se ponavljalo svaki dan,posebno prošle godine, bilo je veoma tesko.... Ponekada sam video suze u Svetlaninim očima...".

Цитиран текст, написан од стране Николаја Лев-ашова, представља уводну реч из књиге „Откровење-Фрагменти-Исус и Марија“, коју је написала његова жена Светлана Лев-ашов.

Напади на њу, које он спомиње, дешавали су се током писања њене књиге, и то због њених тобожњих „дубљих увида“ у следећу информацију из „Словено-Аријских Веда“:

„И послаће им Богови... Великог Божјег човека

који ће љубав донети, али жреци Златнога Бика

предаће га смрти мученичкој.

И након смрти његове, прогласиће га за Бога...

и сачиниће нову веру, саздану

на лажи, крви и угњетавању...

И прогласиће све народе нижим и грешнијим,

и позваће их да се пред ликом њима сазданога Бога

кају и моле опроштај за дела

учињена и неучињена....“

Ова информација из „Словено-Аријских Веда“, дата људима од стране Бога Перуна, сасвим је јасна и није јој потребно никакво додатно тумачење, но Светлана Лев-ашов управо око те информације гради своју књигу „Откровење-Фрагменти-Исус и Марија“.
У својој књизи, Светлана Лев-ашов помоћу својих наводно „дубљих увида“ даје име Великом Божјем Човеку, и назива га „Радомир“.
Али, Светлана Лев-ашов се у својој књизи не задржава само на  „Радомиру“, већ помоћу истих „увида“ проналази две особе које нису споменуте у „Словено-Аријским Ведама“: „Радомировог“ брата, кога назива  „Радан“, и „Радомирову“ жену, коју назива „Магдалена“
Међутим, једина потврда тачности навода Светлане Лев-ашов долази од њеног мужа Николаја Лев-ашова.
Та „потврда“ је истакнута у цитираном уводном тексту из њене књиге „Откровење-Фрагменти-Исус и Марија“, и у пренесеном смислу значи:

„Моја супруга Светлана је нападана, а и ја са њом, јер је она радила на нечему великом. Ако је Светлана нападана због тога шта је писала, онда је засигурно то што је писала стопроцентно тачно“.

Николају Лев-ашову није ни најмање за веровати, то је потврђена чињенична ствар, и зато његово уводно излагање из књиге Светлане Лев-ашов, „Откровење-Фрагменти-Исус и Марија“, треба узети са огромном резервом. 
Ипак, озбиљним људима и озбиљним истраживачима никакву гаранцију не представља човек који је на неким местима у својој књизи „Русија у закривљеним огледалима“ муљао са тумачењима „Словено-Аријских Веда“, износећи одређене произвољности, нетачности, лажи, занемаривања и искривљења (о чему је било говора у тексту „Критички осврт на „ексклузивно тумачење „Словено-Аријских Веда“ дато од стране њиховог „ексклузивног тумача“ Николаја Лев-ашова“).
Такође, човек који се средином деведесетих година у Америци опуштено фоткао са Лоренсом Рокфелером, не може нити сме да представља било коме било какву гаранцију. 
 
Пошто је потврђено да се Николају Лев-ашову не сме веровати на реч, вратимо се на главну тему овог текста.
Имена „Радомир, Радан, Магдалена“, до којих је Светлана Лев-ашов тобоже дошла својим „дубљим увидима“, су веома дискутабилна.  
Штавише, могло би се слободно рећи да их је Светлана Лев-ашов измислила. 
Прва ствар која упада у очи, а која је везана за ова три имена, је чињеница да се у цитату о Великом Божјем Човеку из „Словено-Аријских Веда“ уопште не спомињу ни брат ни жена Великог Божјег Човека.
Друга ствар, која посебно привлачи пажњу, јесте начин на који је Светлана Лев-ашов наводно дошла до сва три имена.
Наводно је Светлана Левашов била видовита, али њена „видовитост“ је била истинита исто онолико колико је било истинито „исцелитељство“ њеног мужа Николаја Лев-ашова. 
Лажна видовитост Светлане Лев-ашов се на делу потврђује баш на примерима „Радомира, Радана и Магдалене“.
Наиме, она је до тих имена дошла тако што је тобоже „контактирала“ неку давно преминулу жену.
Међутим, видовита особа за своја сазнања неће користити информације од стране давно преминуле жене, као што је то радила Светлана Лев-ашов док је писала своју књигу „Откровење-Фрагменти-Исус и Марија“.
Ако је Светлана Лев-ашов заиста била видовита - зашто се онда користила информацијама с оне стране?
То није видовитост, већ су то спиритизам и некромантија.
Значи, „видовита“ Светлана Лев-ашов се у току писања своје књиге не одлучује на контакт са Вишњим, него на контакт са Нижњим.
„Видовита“ Светлана Лев-ашов се у току писања своје књиге не користи контактом са Боговима, већ контактом са мртвима.
Самим тим, оправдано се поставља питање - ко је нападао Светлану Лев-ашов и Николаја Лев-ашова у току писања њене књиге „Откровење-Фрагменти-Исус и Марија?
Хајдемо мало да се поиграмо.

На питање „ко је нападао Светлану Лев-ашов и Николаја Лев-ашова у току писања њене књиге „Откровење-Фрагменти-Исус и Марија“ постоје три могућа одговора:
1) Нападала су их „тамни“, који обитавају у нижим световима.                                          Напомена: под „тамнима“ сматрам становнике нижих светова, као и одроде од Богова, који се крију у нижим световима, а под нижим световима сматрам Светове Тамних Лега и Тамних Арлега, који су поменути у „Словено-Аријским Ведама“.
2) Нису у питању били напади „тамних“, већ упозорења од стране светлих бића.
3) Није било никаквих напада, нити је било икаквих упозорења.

Први од три могућа одговора се намеће не у смислу у ком Николај Лев-ашов жели да нам то представи (зато што је наводно његова супруга Светлана говорила истину која се није смела дознати, те да су зато „тамни“ предузели своји акције не би ли спречили да Светланина истина угледа видело).
Напротив, први од три могућа одговора се намеће због тога што је Светлана Лев-ашов, користећи спиритизам и некромантију, отворила канал за "тамне", за духовни паразитлук. 
Тим њеним чином су и она и њен муж постали подложни енергетским нападима од стране оних којима су дали пролаз и чији су проводници (свесно или несвесно) постали.
У вези са тим се поставља једно подпитање: како то да Николај и Светлана Лев-ашов нису успели ефикасно да се заштите од таквих напада?
Наиме, и Николај и Светлана Лев-ашов су се издавали за светла бића, али у цитираној уводној Николајевој речи ми не видимо двоје светлосних ратника, већ видимо две жртве које буквално не знају шта их је снашло.
Затим, Николај Лев-ашов је, мимо ове приче, „подучавао“ људе како да се заштите од енергетских напада, и помињао је некакав „вео од боја“ који наводно одбија такве врсте напада.
Наивни људи и дан-данас верују у некакве „Лев-ашов заштите“, али таквим наивцима треба поставити питање како то да са свим својим заштитама Николај Лев-ашов није успео ефикасно да заштити ни себе, ни своју жену Светлану?
Реално, да су заиста и Николај и Светлана Лев-ашов били макар фртаљ светли од онога колико нам је представљено да јесу - они би тад сатрли све своје „тамне“ нападаче, уколико је уопште и било речи о нападима „тамних“.

Овде ћу да направим малу дигресију, која се дотиче Николајевог приватног живота, али која, пак, има одређене везе са целом овом причом.

Николајева друга супруга је била Мзиа Лев-ашова, која себе описује као отелотворење Исуса Христа.

Након развода од Николаја, Мзиа је себи дала име „Лев-ашов Андромеда Мзиа Соломониа од суптилних светова“.

Значи, Николајева друга жена, Мзиа, је наводно била отелотворење наводног Исуса, а Николајева трећа жена, Светлана, је наводно "дубљим увидима" открила име тог наводног Исуса, односно Великог Божјег Човека, чије је отелотворење била Николајева друга жена, Мзија.

Нормалан човек не треба да има „дубље увиде“ да би јасно видео да кад Николају у руке падну неке књиге, тада и његове жене одмах почну да трипују, па кад су се Николај и Мзиа својевремено докопали библије, тад је његова тадашња жена, Мзиа, истриповала да је отелотворење Исуса, а кад су се Николај и Светлана докопали „Словено-Аријских Веда“, тад је Светлана "увидела" „Радомира (и „Магдалену“ и „Радана“ приде).

Тешка секта и још тежи лудаци. 

Други од могућих одговора, насупрот првом, наводи на потпуно другачију ситуацију.
Наиме, светла бића могу да упозоре људе и да покушају да их спрече у ширењу лажи, па је могуће да се на примерима Николаја и Светлане Лев-ашов одиграла баш таква врста интервенције.
До интервенције је можда дошло зато што је Николај Лев-ашов коју годину раније „ексклузивно тумачио“ неке делове „Словено-Аријских Веда“ онако како је то њему одговорало, чиме је начинио одређену штету. 
 Због тога постоји могућност да светла бића нису желела да и Светлана Лев-ашов својим „дубљим увидима“ допринесе већ постојећој штети коју је начинио њен муж Николај, па су се зато одлучила на контакт.
Али, огрезли у лажима и отворени ка паразитима, Лев-ашови су таква упозорења светлих бића доживљавали не као упозорења, већ као нападе, при којима су се грчили, муцали, штуцали, топили се, комирали, ослепљавали, доживљавали амнезију и сличнo.
У том случају, код брачног пара Лев-ашов су наведене непријатне физичке реакције заправо изазивали духовни паразити настањени у њима, накачени на њихове душе, пружајући отпор светлим бићима.
Због тога Николају и Светлани Лев-ашов никаква "одбрана и Лев-ашов заштита" није могла да буде ни од какве помоћи, јер "одбране и заштите" од светлих бића нема.

Трећи од могућих одговора ће се многима учинити као најприхватљивији.
По томе, Николај Лев-ашов је измислио све те нападе на њега и Светлану, а све у циљу што бољег маркетинга и што боље продаје Светланине књиге.
Подсетићу: описи тих напада на њега и на Светлану су дати од стране Николаја, и представљају једину подлогу на којој се темељи веродостојност Светланине књиге.
И то је сасвим у складу са ликом и делом Николаја Лев-ашова; био је безбожник, до коске огрезао у материјализму, а материјалистички безбожник је увек роб новца.

Какогод било, сваки од три понуђена могућа одговора приказује Лев-ашове као манипулаторе, јер су и Светлана и Николај били далеко од духовне узвишености, и нису уопште били оно за шта су се представљали, а срж целог текста је напомена да се до информација, визија и "дубљих увида" не долази спиритизмом и некромантијом.

И управо зато што се Светлана за своје "дубље увиде" служила спиритизмом и некромантијом, ни име Великог Божјег Човека које је она навела у својој књизи „Откровење-Фрагменти-Исус и Марија“ не може да буде тачно.

Ако би се, пак, Светланино дело „Откровење-Фрагменти-Исус и Марија“ посматрало у истом пакету са Николајевим делом „Русија у закривљеним огледалима“, онда се уочава и разоткрива покушај много опасније подметачине и преваре.

Тада игра брачног пара Лев-ашов постаје провидна, толико провидна да на њу дефинитивно може да се стави тачка.

Паразитско деловање, под чијим су се утицајем налазили Лев-ашови, имало је за циљ да преко Николајеве књиге негира живог Бога Перуна као Бога, и да га претвори у „функцију“ и „представника“ (курира), а да преко Светланине књиге уздигне измишљена имена Радомира и Магдалену (могуће и Радана) на ниво божанства.
На паразитску жалост - то није прошло, не пролази и никад неће проћи!

Левашови су се играли тамом, тама их је и прогутала.